Pseudomonas syringae izaziva na malini karakteristične simptome u toku proleća u vidu mrkih pega na lišću, lisnim peteljkama, internodijama i vrhovima kako jednogodišnjih tako i mladih izdanaka.
Pege se šire i dobijaju zagasito mrku boju, i takve se proširuju na vaskularni sistem. Svi izdanci žbuna mogu da se zaraze i propadnu.
Simptomi se mogu pojaviti i u jesen, naročito usled primene velikih količina azota. Veće doze azota stimulišu rast mladih izdanaka koji su osetljiviji. Zimi se obrazuju rak-rane na mladarima i granama.
Prisustvo bakterijskog eskudata ukazuje da su simptomi izazvani ovom bakterijom, a ne nekim drugim patogenom.
Mere borbe su slične kao kod Agrobacterium tumefaciens. Suzbijanje P. syringae podrazmeva integralni pristup koji uključuje primenu agrotehničkih, mehaničkih i hemijskih mera zaštite. Agrotehničke mere podrazumevaju korišćenje zdravstveno ispravnog sadnog materijala i rezidbu voćaka.
Paprika! Evo saveta stručnjaka kada primeniti stajnjak, a kada folijarnu prihranu
Hemijska zaštita uključuje primenu preparata na bazi bakra u jesen, sa ciljem da se zaštite tkiva na mestima povreda nastalih tokom opadanja lišća. Primena ovih preparata se preporučuje i u rano proleće, ali tada treba voditi računa o dozi i vremenu primene, pošto oni mogu delovati fitotoksično. Ova tretiranja bi značajno mogla da smanje brojnost epifitne populacije bakterija, koje imaju važnu ulogu u epidemiologiji bakterije P. syringae. Međutim, česta i nekontrolisana primena bakarnih preparata može dovesti do pojave rezistentnih sojeva bakterije prema ovim jedinjenjma, što je eksperimentalno potvrđeno.
Korišćenje nematocida (za uništavanje nematoda kao vektora) takođe je mera koja se preporučuje za hemijsko suzbijanje P. syringae. Ova mera je korisna pošto je potvrđena interakcija između prisustva nematoda u zemljištu i aktivnosti P. syringae, ali često nije ekonomski opravdana. Stoga se u ove svrhe peporučuje primena vodene pare.
