11343332030786304548

Baštovanstvo deluje pozitivno na zdravlje starijih ljudi

Link kopiran u privremenu memoriju!

Živeti modernim životom je poput mača sa dve oštrice. Sve je ubrzano i lako dostupno da takav način življenja neizostavno mora doneti depresivne dane.

U vreme sveopšte pandemije veoma je lako ući u stanje hronične depresije. Ona nije laka, ne leči se lako niti se lako prevazilazi. Mogla bi da dovede do nečega strašnog, što je teško i zamisliti.

Na sreću, postoji nekoliko prirodnih načina za održavanje zdravog uma. To su modeli koji oslobađaju od depresije, a veoma ih je lako primeniti. Jedan od njih je baštovanstvo, koje se posebno preporučuje starijim osobama.

Foto: Pixabay

Ovaj hobi izuzetno snaži mentalno zdravlje, što je veoma važno za zdravlje starih, jer se nalaze pod ozbiljnom pretnjom da budu žrtve demencije, Alchajmerove i Parkinsonove bolesti.

Postoji najmanje pet prednosti za mentalno zdravlje koje ljudima pruža posvećeni rad u bašti.

1) Stvaranje zdravijeg okruženja

Neizbežno je da će baštovanstvo učiniti vašu kuću zdravijom. Količina kiseonika može biti prilično povećana, posebno ako planirate da izgradite drveće u dvorištu oko kuće.

Neke biljke imaju mogućnost da atmosferu u kući učine boljom, poput lavande. Čistije i urednije okruženje podiže raspoloženje svakog jutra, a dokazane su određene zdravstvene koristi od boravka na otvorenom.

Foto: Pixabay

Prirodni efekat dopamina koji možete dobiti svaki dan kada otvorite svoje prozore ne može se meriti ni sa čim. Potrebno je puno strpljenja oko sređivanja bašte, ali se trud na kraju uvek isplati.

2) Deluje kao lagana vežba

Nedostatak fizičke aktivnosti mogao bi da dovede do lenjosti i kasnije depresije. U stvari, većina odraslih i dece ne vežbaju redovno. Zbog toga su im organizmi osetljiviji na parazite i bolesti, a umovi uvek pod blokadom i stresom.

Postanite zdraviji tako što ćete obrađivati svoju baštu kao da lagano trenirate. Bašta će vam uvek biti kao svakodnevna motivacija koja će znatno da smanjuje količinu tuge i depresije iz dana u dan.

Foto: Pixabay

Sadnja semena, okopavanje ili obavezno zalivanje svakog dana zahteva samo malu količinu fizičkog optertećenja. Dok to radite, od sunčeve svetlosti dobijate besplatno vitamin D.

3) Poboljšanje raspoloženja

Gledanje kako biljke rastu može biti sjajno gorivo za dizanje raspoloženja. Gledanje u njih je slično posmatranju dece kako rastu – polako, ali sigurno. Kada vam biljke procvetaju ili daju plodu, to jednostavno svakoga mora usrećiti.

Kada vidite rezultat svog napornog rada, to će vam obezbediti osmeh na lice. I sam pogled na vrt je efikasan način da se stres odbaci. Odlazak na posao dok vas biljke čekaju kod kuće može vam pružiti osećaj sreće.

4) Osoba postaje zdravija

Svakodnevno dobijanje zavidne količine svežeg vazduha i poboljšano raspoloženje nisu jedino što se može dobiti od baštovanstva. Mnogi ljudi koji zasade svoje povrće ili voće jedu vlastitu hranu.

Foto: Pixabay

To je dobar način da se zdravo hranite tako što jedete proizvode koje ste sami nekada posadili. Čistiji su i zdraviji od onih koje kupujete u prodavnicama.

Podsticanje ljudi da počnu da konzumiraju zdravu hranu može se započeti upravo baštovanstvom.

Takođe, sami možete odabrati šta želite da uzgajate. Paradajz ili rotkvice? Kupus ili krompir? Sve zavisi od vašeg izbora.

5) Jačanje samopouzdanja

Ljudi imaju različite vrste samopouzdanja. Nedostatak samopouzdanja znači da ste prestali da verujete sebi, ljudima oko sebe i svojim mislima. Može biti katastrofalno ako se predugo ostane na tom putu, posebno kod starijih osoba koje s godinama gube na samouverenosti. Uzgajanje sopstvenog vrta jača i fizičko i mentalno zdravlje.

Foto: Needpix

Malo seme raste sporo, ali iz dana u dan ono daje sve od sebe da bude bolja verzija sebe. Jednog dana ono se pretvara u klicu, a onda i u plod.

Čak i da započnete s najmanjom mogućom šansom da uspete u poslu sređivanja sopstvenog vrta, polako ali sigurno će se taj rad pretvoriti u nešto veoma korisno i lepo.

Tagovi