Dobar rod povrća zavisi i od toga kako ste obradili zemljište i pripremili za sadnju. Bašte na malim površinama najzastupljenije su kada je u pitanju gajenje povrća. Nekada davno ljudi su zemlju orali sa konjima ili su deo za baštu izriljali, danas se za to koriste traktori.
“Veliki je problem kada se ore traktorima na malim površinama zato što se pri oranju zemljište gazi, sabija, smanjuje se rastojanje između čestica zemljišta i usitnjeno i razbijeno zemljište se taloži u podorničnom sloju i tako počinje formiranje “plužnog đona“. To je vodonepropusni podornični sloj zemljišta koji se formira većinom usled gaženja poljoprivredne mehanizacije . On sprečava ili usporava prirodno kretanje vode u dublje slojeve gde se akumulira za korišćenje u nepovoljnim vremenskim uslovima kada imamo manjak padavina, koren gajene biljke ne može pravilno da se razvija, često je oblik i veličina korena neodgovarajuća za gajenu biljku, a i kretanje vazduha je smanjeno” objašnjava diplomirani inženjer Miloš Nikoletić.
Prema njegovim rečima, stvaranje “plužnog đona” utiče na smanjenje prinosa. Zato ga treba razbiti ili podriti, a za to postoje i posebna oruđa, podrivači.
Kako prepoznati “plužni đon”
“Pri samom oranju može se uočiti usijanost zemljišta, ono prosto sija, mogu se videti tamnije trake u proleće na pooranom zemljištu kao i pojava vodenih ogledala. Zbog toga, baštovani koji obrađuju manje površine, bi trebali, po uklanjanju zaostalih biljnih ostataka, da rasporede pravilno po površini dobro zgorelo stajsko i mineralno kompleksno đubrivo” kaže naš sagovornik.
Oranje je samo prvi korak u pripremi zemljišta, nakon njega neophodno je đubrenje.
Đubrenje zemljišta
“Preporuka je da se uradi agrohemijska analiza i da se količine đubriva upotrebe po dobijenoj preporuci. Samo to je pravi način za uštedu i pravilnu primenu đubriva. Zanimljivo je da naši baštovani sve manje koriste stajsko đubrivo, verovatno zato što ga nema dovoljno u ponudi, a bez njega nema visokog, sigurnog i kvalitetnog prinosa. Stajnjak povećava voluminoznost zemljišta, povećava količinu prihvaćene i sačuvane vlage, poboljšava i povećava mikrobiološku aktivnost u zemljištu i popravlja temperaturu i još mnogo toga” ističe Miloš Nikoletić.
Osnovnu obradu zemljišta najbolje je uraditi bar početkom novembra. Tada zemljište upija velike količine vlage koja se skuplja tokom kasne jeseni, zime i ranog proleća.
“Na manjim površinama za obradu zemljišta treba koristiti freze – motokultivatori. Može se javiti problem ako su u bašti jako prisutni rizomski korovi. U tom slučaju obavezno koristiti savete stručnog lica za zaštitu bilja kako bi se bašta oslobodila njihovog prisustva. Za male površine mogu se koristiti posebne vile za obradu zemljišta i tada treba pokupiti i sav korov sa korenom – rizomom. Takođe se može koristiti i ašov za takozvano riljanje, to je odličan način obrade zemljišta za bašte” objašnjava naš sagovornik.
Savet stručnjaka je da za obradu malih površina proivođači izbegavaju teške poljoprivredne mašine, jer će tako izbeći formiranje “plužnog đona”. Kada zemljište obradite tako da se ne stvara “plužni đon” dobijate prvoklasno zemljište na kom rastu zdravi i ukusni plodovi.
