Batat možda uspeva u Južnoj Americi, ali se izgleda odomaćio i u Srbiji – toliko da smo čak dobili i rakiju batatovku od njega! Ali o tome je detaljnije Srđanu pojasnio Ivan Krošlak, „doktor za batat“, ali i poljoprivrednik sa doktoratom inače.
Uzgojem batata dr Krošlak se bavi već više od deceniju. Bilo je grešaka u početku, kako kaže, ali se tada nije ni u potpunosti posvetio batatu. COVID-19 je promenio sve. „Otprilike je ta pandemija i podstakla to da se bavim batatom profesionalno i da mu posvetim više pažnje“, naglasio je ponosno, ali i vrlo skromno Krošlak
Ono kad ti batat uspe na 800 metara nadmorske visine
Prema njegovim rečima, za ozbiljnu proizvodnju batata u Srbiji su potrebni izvesni uslovi. Pre svega, zemljište mora biti peskovito i sitno. Batati koji rastu u tvrdoj zemlji se najčešće krive, i kao takvi spadaju u finalni proizvod druge klase. Pritom, rastresita zemlja dozvoljava batatu da se greje, jer mu je toplota potrebna tokom čitave proizvodne sezone.
Pritom, batat uvek mora biti okružen toplotom, čak i kad se skladišti. U suprotnom, on propada i više nije za prodaju. Ovde se i te kako razlikuje od belog krompira, koji mora da se skladišti na hladnom. Naravno, batati su kod nas rađali i u hladnim krajevima poput Sjenice, pa i na planinskim predelima, ali za veću proizvodnju je ipak potrebno imati više hektara, ravnu površinu, tople temperature i kvalitetno zemljište.
Naposletku, iako batat u našim krajevima nema prirodnih neprijatelja, ipak zahteva zaštitu nakon sađenja. Naime, potrebno ga je zaštititi hemijski protiv žičara, inače se rizikuje gubitak i do 50% prinosa. Međutim, interesantno je navesti da je batat i pored toga jedna jako izdržljiva, jako čvrsta biljna kultura koja se „ne predaje lako“ štetočinama i elementima.
Naravno, još mnogo čega je tu dr Krošlak rekao na temu plemenitog batata, uključujući i destilat od nje o kome vam namerno nismo ništa rekli. Nastavak njegove posve interesantne priče se nalazi na našem YouTube kanalu. Znatiželjni da naučite? Vamonos!
