Nekako zaboravljene, ali nikako neukusne, bele trešnje vazda izazivaju pažnju konzumenata. Na portalu „Dobro jutro“, recimo, Dr Sanja Radičević viši naučni saradnik Instituta za voćarstvo, Čačak, je pojasnila zašto su bele trešnje tako popularne i šta ih čini do te mere fascinantnim.
Boja pokožice kod trešnje može varirati od žute do tamnocrvene,“ veli dr Radičević. „Kada se kaže „bela trešnja“ misli se na trešnje svetle, žute boje pokožice, kao što su, na primer, dve starije pozne sorte – Droganova žuta i Denisenova žuta. Pored sorti potpuno žute pokožice, postoje i one koje imaju žutu osnovnu boju, ali i dopunsko rumenilo (‘šarene’), naročito na sunčanoj strani (Asenova rana, Napoleonova, Vega…itd.)“.
Prema njenim rečima, ove šarene sorte su uglavnom rezultat nekog oblika oplemenjivačkog rada. „Bilo da su nepoznatog porekla i da su, zbog kvaliteta, decenijama, pa i vekovima, umnožavane od strane voćara, bilo da su relativno novijeg datuma, nastale planskom hibridizacijom“ naglašava ona. „U ovu grupu spadaju i sorte svetle boje pokožice, mekanog i veoma slatkog ukusa (‘aršlame’), za koje se smatra da su poreklom iz Azije, verovatno donete na Balkan od strane otomanskih osvajača. One koje su stvorene hibridizacijom i sa aspekta današnjih zahteva mogu imati zadovoljavajuću krupnoću i čvrstinu. Generalno, trešnje svetle boje pokožice su osetljivije na uboje, i zahtevaju dodatnu pažnju pri berbi“.
Bele trešnje dodatno pojašnjene
Dr. Radičević je objasnila da nema značajnih razlika u otpornosti u odnosu na crvene trešnje. Ona je dalje istakla da, iako ne postoje specifične razlike u otpornosti na bolesti i štetočine u poređenju sa trešnjama crvene kože, postoje razlike u osetljivosti plodova prilikom berbe i naknadne obrade. Neke od tih sorti, zbog kasnog sazrevanja, mogu biti posebno podložne napadu trešnjine muve, a takođe mogu imati i problema sa transportom zbog osetljivosti i težine čuvanja nakon berbe.
Današnje tržište zahteva trešnje izvanredne krupnoće, čvrstine i crvene ili tamnocrvene boje kože, koje mogu dugo da se čuvaju i transportuju na veće udaljenosti. Postoje i zahtevi za određenim količinama plodova svetle ili šarene kože, čija bi zastupljenost u sortimentu trebala da bude do 10%. Gajenje ovih sorti u komercijalnim zasadima treba ograničiti na blizinu većih potrošačkih centara zbog njihove osetljivosti pri berbi, čuvanja i transporta.
Sa druge strane, ove sorte često se gaje u okviru dvorišnih zasada kao okućničko voće za domaću upotrebu, što može izazvati nostalgiju. Njihova upotreba u domaćinstvu je važna, jer su plodovi kvalitetni i pogodni za pravljenje tradicionalnih proizvoda poput slatka i kompota.
Povećanje ukupne proizvodnje i prerade voća, uključujući i plodove stonih vrsta kao što su trešnje, može doprineti razvoju prerađivačke industrije. Dr. Radičević smatra da visoko razvijeni prerađivački kapaciteti dugoročno pozitivno utiču na razvoj voćarstva i proizvodnju plodova svih vrsta voćaka, uključujući i trešnje.
Što se tiče bujnosti svetle trešnje, ako se želi više od okućnice, potrebno je napraviti veći razmak. Bujnost sorte u velikoj meri zavisi od podloge na kojoj su kalemljene. Sorte kalemljene na bujnim generativnim podlogama poput divlje trešnje zahtevaju veće razmake sadnje u poređenju sa vegetativnim podlogama niže bujnosti.
Uzgoj limitiran
Dr Radičević je rekla da uvek treba razmotriti zahteve tržišta i namenu plodova. Kao neko ko se dugi niz godina bavi trešnjom, ona je savetovala da se sadnja sorti svetle boje pokožice preporučuje u manjem procentu. Dodala je da bi ove sorte trebalo da budu u kombinaciji sa sortama crvene boje. Pritom, te crvene sorte treba da dominiraju, posebno ako se radi o većim površinama.
„Podrazumeva se da među sortama svetle pokožice treba odabrati one koje su boljeg kvaliteta (krupnoća, čvrstina ploda). Koje se mogu lako realizovati na tržištu, na otkupnim mestima koja nisu previše udaljena. Naši voćari to uglavnom dobro znaju, pa vode računa o svemu što može predstavljati rizik u proizvodnji. Naročito kada je izbor sortimenta u pitanju“, apostrofirala je dr Radičević.
Okućnička prerada
Profesor Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu prokomentarisao je ovu sortu. Naime, on smatra da bela trešnja može biti uspešno iskorišćena u preradi, posebno na okućnicama. Ističe da sorte poput Droganove žute, Denisenove žute i Lepe od Ohaja, koje su starije i zaboravljene, mogu biti vrlo interesantne za uzgoj u domaćinstvima. Ovo je slučaj jer sud dotične otporne na važne bolesti i štetočine. Ove sorte retko se sade u intenzivnim zasadima, doduše. Ali su idealne za okućnice jer ne zahtevaju prskanje i ne pokazuju znakove bolesti ili oštećenja od insekata na plodovima.
Keserović navodi da ove sorte uspešno rastu na generativnim podlogama poput divlje trešnje u Centralnoj Srbiji, gde je zemljište kiselo. Sa druge strane, u Vojvodini one preferiraju podlogu magrivu prunus mahaleb zbog visoke pH vrednosti i bogatstva kalcijumom. Prisustvo istih rezultira velikim stablima.
Izvor: Rasadnik Milojević
Ove sorte su, prema Keserovićevim rečima, posebno pogodne za proizvodnju kompota i slatkog. On smatra da bi od njih mogao da se razvije brend slatkog od žutih ili belih trešanja zbog njihove visoke slatkoće i bogatog sadržaja suvih materija.
Izvor: Dobro jutro
