Naslovna Poljoprivreda Beogradski pčelari predlažu „šarenije“ zelene površine

Beogradski pčelari predlažu „šarenije“ zelene površine

93
0

Pčelari prestonice uzimaju stvar u svoje ruke! U Beogradu će tokom iduće godine biti pokrenut pilot projekat „Ne kosi još lolo“. Dotični će po ugledu na svetske metropole primeniti drugačiji način košenja i održavanja zelenih površina u gradovima.

Pokretač ove akcije je „Bee Center“, pčelarski centar smešten unutar beogradskih Silosa. Projekat se ostvaruje u partnerstvu sa JKP „Zelenilo-Beograd“. Aktivna podrška istog dolazi iz ambasada Holandije i Slovenije u Beogradu, zemalja koje su neprikosnoveni lideri u ovoj oblasti.

Foto: Pixabay

Za šta se pčelari Beograda zalažu? „Ne kosi još lolo“ detaljnije

Pčele, kao i ostali oprašivači, suočavaju se sa kontinuiranim opadanjem, a mnoge vrste su već na listi ugroženih, dok su neke čak nestale. U Beogradu, postoji oko 250 vrsta, dok je na nivou cele Srbije taj broj oko 800, ali se broj solitarnih pčela smanjuje iz godine u godinu.

Intenzivna poljoprivreda, klimatske promene i upotreba pesticida negativno utiču na oprašivače širom zemlje. Paradoksalno, gradovi su se pokazali kao relativno bezbedna mesta za ova bića, koja su ključna za održanje života na planeti. Procenjuje se da bi masovno izumiranje usledilo samo nekoliko godina nakon nestanka svih oprašivača.

Foto: Pixabay

Svrha ovog pilot projekta je pružiti svim pčelama, kao i leptirima, bumbarima i drugim oprašivačima koji žive u našem okruženju, poboljšan pristup hrani i staništima. Iako gradovi obiluju zelenim površinama, često su to monokulturne površine s kratko pokošenom travom, koje su, kao ravne pustinje, neprivlačne i nekorisne za pčele.

Biodiverzitet kroz košenje

Promenom pristupa košenju gradskih zelenih površina postiže se pozitivan uticaj na biodiverzitet, dok se istovremeno smanjuju troškovi i negativan efekat motornih uređaja za košenje.

foto: Pixabay, dimljenje pčela
foto: Pixabay

Ova jednostavna promena takođe podržava prirodno suzbijanje korova putem samoregulacije, omogućavajući rast korisnog medonosnog bilja, poput bele deteline i drugog livadskog cveća, što dodatno unapređuje prirodni izgled zelenih površina.

Zeleni prostori u gradu, koji se ne koriste direktno za rekreaciju, ili zbog drugih razloga moraju ostati monokulturni i kratko košeni, prelaze na novi model održavanja. Pilot projekat uključuje različite pristupe košenju tih parcela. Na primer, u Akademskom parku će biti zasađeno medonosno bilje koje će se kositi naizmenično, čime se ostavlja deo nepokošene trave pri svakom košenju kako bi cveće prošlo kroz svoj prirodni ciklus, pružajući pčelama i drugim oprašivačima izvor hrane i stanište. Na drugim lokacijama po obodu grada, košenje će se sprovoditi periodično, nakon maja i septembra.

Foto: Pixabay

Napomena: Ova promena neće povećati broj komaraca ili krpelja, a očekivani benefiti projekta „Ne kosi još lolo“ obuhvataju razne aspekte. Istraživanja u nekim svetskim gradovima ukazuju na povećanje broja oprašivača na mestima gde trava nije često košena. Sa druge strane, viša trava i cveće bolje apsorbuju toplotu i vlagu, smanjujući uticaj toplotnih džepova. Pčelari iz „BeeCentera“ u saradnji sa stručnjacima sa Biološkog fakulteta u Beogradu prate promene u broju oprašivača na ovim mestima, razvijajući konkretne strategije za dalje unapređenje košenja u Beogradu, kao i preporuke za druge gradove.

Ova praksa već se primenjuje u većim evropskim gradovima. A podršku projektu pružaju ambasade Holandije i Slovenije, zemalja gde su slični modeli uspešno implementirani. Time pomažu Beogradu i Srbiji da usvoje ove dobre prakse koje su već godinama testirane i uspešno primenjene.

Izvor: AgroTV

Prethodni tekstAfrička kuga svinja – Summa Summarum
Sledeći tekstPoljoprivreda beleži pad izvoza ove godine