Berba kajsija ove godine poranila je za dobrih mesec dana, što ne čudi jer ako se setimo samo da su pojedine rane sorte krajem februara bile u punom cvatu. Rokovi se dakako pomeraju, i kajsija po tom pitanju nije ni prva, ni poslednja kultura domaće agrarne proizvodnje.
Porodica Stamorjan iz Bečeja, koja se već decenijama bavi uzgojem voća, izjavljuje da se ne seća da je berba ikada ranije počela nego što je to bilo početkom juna. Žolt Stamorjan, koji ima više od 20 godina iskustva u ovom poslu, objašnjava da će ove godine imati samo pola uobičajenog roda zbog mraza koji je pogodio voćnjak početkom aprila. On navodi da su pokušali da zaštite stabla, ali da je mraz ipak naneo štetu, posebno gornjem delu stabala. Žolt ističe da su kajsije posebno pogođene jer su počele da cvetaju veoma rano, već početkom februara, što ih čini veoma osetljivim na promene temperature.
Pored kajsija, porodica Stamorjan takođe uzgaja jabuke na površini od oko dva hektara. Oni ističu da je moguće pristojno živeti od ovog posla. Ali naglašavaju da je ključno imati proizvodnju na barem pet jutara, sa različitim vrstama voća. Na taj način bi se osigurala stabilnost u slučaju nepovoljnih vremenskih uslova ili drugih izazova.
Žolt dodaje da uzgoj kajsija zahteva puno truda i kontinuirano usavršavanje, naročito u zaštiti bilja. On naglašava da je, pored znanja i iskustva, neophodna i radna snaga, posebno tokom berbe, te da uvek postoji neizvesnost. Žolt izražava zabrinutost zbog moguće pojave monilije, ističući da ovakvi vremenski uslovi pogoduju njenom razvoju.
Kajsija Žoltov odabir, planira proširenje
Kada je reč o kajsijama, naš domaćin preferira lokalne sorte koje najbolje uspevaju na tom području, dajući krupne, sočne i aromatične plodove koji su idealni kako za svežu konzumaciju tako i za preradu. On ističe da plodovi koji otpadnu završavaju u rakiji, koja je među omiljenima među ljubiteljima ovog pića.
Stamorjan računa da će prosečno dobiti oko 25 kilograma po stablu. Na njegovom jutru ima oko 270 stabala, što čini solidan rod. Ističe da se cena kajsije svake godine lagano povećava, pri čemu se za rakiju trenutno plaća oko 100 dinara po kilogramu. Konzumne kajsije se kreću u rasponu od 150 do 200 dinara, a krupni plodovi mogu dosegnuti i cenu od 300 dinara.
Njegovo porodično gazdinstvo planira da sledeće godine proširi proizvodnju kajsija na još jedno jutro zemlje, uvodeći nove sorte. Žolt već godinama ulaže u svoju proizvodnju. Zahvaljujući subvencijama Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, uspeo je rešiti pitanje navodnjavanja u voćnjaku.
Stamorjan ističe da je pre deset godina nabavio atomizer za prskanje kajsija i jabuka, i zahvalan je na podršci subvencijama. Smatra da bi ovaj posao preporučio svima koji žele da rade, jer naglašava da od sedenja nema zarade, a voćarski posao zahteva mukotrpan rad.
Izvor: Dobro jutro