U okolini Topole, Biljana Đurđević revnosno i predano uzgaja paradajz sorte „bob ket“ od koga ima zavidne prinose i stalnu zaradu. Poput svih žena u okolini, Đurđević uvek ima pune ruke posla. Od jutra do mraka se radi, kako je istakla u izjavi za RINU, i nema prestanka. Ali se zato proizvede dovoljno „rajske jabuke“ i za kučne potrebe i za prodaju sa strane.
Gajimo industrijski paradajz „bob ket“, koji baš obilno rađa. Tako da na površine od oko 20 ari, bude dosta kvalitetnih plodova,“ ističe Đurđević. „Tokom sezone sameljem od 1.500 – 2.000 kilograma paradajza. To je domaći proizvod koji je dosta tražen, tako da nemam problem da li ću ga prodati. Koliko god da sameljem, preko jeseni i zime se proda.“
Domaći mleveni paradajz kao iz davnina
Poput ostalih proizvođača u naseljima opštine Topola, i Đurđevići prodaju svoj proizvod u svežem stanju. Naravno, kako odmiče sezona i kako cena počinje da opada, tada se menja poslovna strategija. Sa svežeg proizvoda se polako prelazi na razne prerađevine koje su tražene podjednako koliko i sam plod.
„Negde oko 10 odsto proizvodnje prodamo u svežem stanju, dok je cena solidna,“ naglašava domaćica iz Topole. „Višestruko se isplati kao samleven jer je cena po litru mlevenog paradajza od 100 do 120 dinara. Kad počne lošije jesenje vreme on ne može da opstane na otvorenom. Tako da smo prinuđeni ili da ga prodamo po niskoj ceni, ili da ga preradimo“.
Mleveni, domaći paradajz je jedna od prerađevina koju Đurđevići praktikuju tokom ovog perioda. Biljana ga, kako sama kaže, priprema po „starom receptu“. Ovaj prilazak preradi je delotvoran jer zadržava originalan miris i ukus voćke, kao da je sveža. Ova namirnica je nadaleko poznata i po svojim nutritivnim vrednostima, te je domaći potrošači rado konzumiraju i kupuju, u bilo kom stanju.
Izvor: RINA
