U narodu poznatija kao divlji krompir, čičoka je biljka koja je otporna na sve vremenske uslove i bolesti, a kako navode stručnjaci proizvodnja je jeftina ukoliko se uzme u obzir to što se sadni materijal kupi samo jednom, a koristi u narednih deset godina.
Šta to zapravo znači? Podzemni plodovi u obliku nepravilnog krompira se koriste kao sadni materijal, često za ishranu, ali i u farmaceutskoj industriji.
“U krtoli čičoke, za razliku od običnog krompira, nema skroba nego inulina, zb og čega ga u ishrani koriste osobe obolele od šećerne bolesti dijabetesa i osobe koje imaju problema s prekomernom težinom. Čičoka služi i za industrijsku ekstrakciju inulina, polisaharida koji hidrolizom ne daje glukozu, već fruktozu. Kao ljudska hrana čičoka se može koristiti sirova, tanko narendana i začinjena kao salata u koju možete dodati i drugo povrće, a kao prilog jelu koristi se kuvana ili pečena kao i krompir”, navodi Jorgovanka Vlajkovac , dipl. inženjer i savetodavac u PSSS Požarevac.
Ona dodaje da se od čičoke može napraviti čak I rakija, a može se kiseliti i kao zimnica.
“Slično kao krompir, iči čoka je dobar izvor kalijuma, a pola šaljice sveže čičoke zadovoljava 20 % dnevnih potreba za kalijumom. U istih pola šoljice čičoke nalazi se 1,5 grama belančevina, 1,2 grama celuloze. Čičoka je izvor kalcijuma, gvžđa, v itami na C , folne kiseline i vitam in B 1 i B 2 i B 12 . Da bi se iskoristila lekovita svojstva ove biljke, treba je konzumirati u svežem stanju”, napominje Jorgovanka.
Dobra i za goveda i živinu
Sveži mladi vrhovi se koriste kao krma, dok se stari ne koriste u ishrani stoke jer se teško vare. Krave muzare koje se hrane silažom ove biljke na dan daju od 4 do 6 litara mleka više.
“Što se tiče gomolja čičoke, on ima bolju hranljivu vrednost od krompira, list služi kao vrlo dobra zelena paša, cela biljka kao dobro seno, a kako ne sadrži solanin kao krkao krumpir, daje se svim vrstama daje se svim vrstama i kategorijama stoke u količinama preporučenim za kuvani krompikuvani krompir. Ima veću energetsku vrednost od ostalih korenastih i krtolastih biljaka”, kaže sagovornica.
Inače, životinje mogu jesti čičoku i sirovu, a sveži gomolj čičoke ima tanku ljusku i često se koristi kao hrana za svinje.
“Da bismo svinje naučili na čičoku trebalo bi im prvi dan dati skuvanu čičoku, drugi i treći dan samo na pola skuvanu, a dalje davati sirovu, opranu i izrezanu čičoku na komadićee. Od šestog dana jedu krtolu bez pranja, i to u količinama od 3 do 10 kilograma, zavisno o tkilograma, zavisno od težine svinje. Odrasloj živini čičoka se daje u količinama od do 100 grama na dan. Zečevima se mogu davati svi delovi čičoke, a krtola ( gomolj) u količini od 1,5 posto telesne težine”, kaže Jorgovanka iz PSSS Požarevac.
Ona dodaje da se sveži gomolj daje kravama muzarama teškima do 500 kilograma u količini od 30 kilograma na dan, a težima od 500 kilograma do 40 kilograma čičoke na dan. Junadi od 200 do 300 kilograma može se dati 10 kilograma čičoke na dan, a ovcama i kozama daje se, kilogram do dva.
