Naslovna Proizvodnja mleka Biosigurnost srpske hrane: kvalitet našeg mesa i mleka je…kakav?

Biosigurnost srpske hrane: kvalitet našeg mesa i mleka je…kakav?

96
0

Bez pogovora je činjenica da je biosigurnost hrane važna, pogotovo danas kada kvalitet mesa, mleka i drugih namirnica opada, i to širom sveta. Međutim, što se zdrave hrane tiče, kakvo je stanje kod nas?

To pitanje možda i uspe da dobije svoj odgovor, pošto se danas organizuje Nacionalna konvencija posvećena zdravlju životinja, bezbednosti i kvalitetu hrane u Republici Srbiji, i to u zgradi Poljoprivredne komore Srbije. Događaj su zajedničkim snagama organizovali FAO (Food and Agriculture Organization; Organizacija za hranu i poljoprivredu), EBRD, PKS i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Naglašava se da su aspekti zdravlja životinja, bezbednosti i kvaliteta hrane međusobno tesno povezani u održivoj proizvodnji hrane životinjskog porekla, obuhvatajući celokupan lanac „od farme do trpeze“. Zato je zdravlje životinja ključni preduslov za osiguranje bezbednosti i kvaliteta namirnica. U skladu s tim, kontrola počinje u primarnoj proizvodnji, na farmi i u štali.

S obzirom na prisustvo različitih, posebno opasnih, zaraznih bolesti životinja u zemlji, implementacija obaveznih standarda biosigurnosti u primarnoj stočarskoj proizvodnji postaje od izuzetne važnosti, isto kao i unapređenje efikasne prevencije i kontrole bolesti na nivou farmi, prema saopštenju Privredne komore Srbije.

Foto: freepik/jcomp

Preispitana biosigurnost srpske hrane

Prema izjavama, Nacionalna konvencija ima za cilj istaknuti ključne izazove u zaštiti zdravlja životinja i osigurati proizvodnju sigurne i kvalitetne hrane u Srbiji. Takođe, želi olakšati razmenu ideja i iskustava između proizvođača, potrošača, državnih organa i civilnog sektora.

Najzastupljenije bolesti među životinjama, bilo zbog ishrane, migracija, klimatskih promena ili ljudskih faktora, obuhvataju:

  • Bolest plavog jezika
  • Bolest Zapadnog Nila
  • Afrička kuga svinja
  • Bolest kvrgave kože
  • Kuga malih preživara (PPR)
Foto: Youtube

Prof. dr Dejan Krnjaić je naglasio da FAO i EBRD već deset godina uspešno sarađuju u različitim aktivnostima. Projekat ECA Regional: FAO/EBRD Cooperation je u završnoj fazi i sprovodi se u Srbiji, Rumuniji i Bugarskoj. „Očekuje se da do 2050. godine bude 9,7 milijardi ljudi na planeti, što sa sobom povlači da se obezbedi više hrane, a najveći je izazov da ta hrana bude sigurna. Zato je neophodno uvođenje novih tehnologija i u stočarstvu, kao i uzgajanje specifičnijih rasa,“ istakao je dr Krnjaić.

Pitanje mesa i mleka (i drugi detalji)

Na današnjem skupu istaknuto je posebno interesovanje za meso i mleko, osnovne proizvode koji su sve više izloženi kritikama u javnosti iz različitih razloga.

Izvor: Pixabay

Ključni elementi savremenog stočarstva obuhvataju inovacije, povezivanje znanja različitih stručnjaka iz poljoprivrede i pridržavanje principa: Prevencija je efikasnija od lečenja.

Prof. dr Krnjaić naglašava potrebu za ispitivanjem i eksternom i internom biosigurnošću, što uključuje analizu okoline farme, prostora izvan objekta, kao i unutar samog objekta. Važno je istaći da se od 1960. godine u Srbiji nije znatno promenilo, uglavnom se oslanjajući na sistem koji datira iz prethodnih šest decenija.

Image by senivpetro on Freepik

U Evropi, Austrija i Danska se izdvajaju kao zemlje s najnaprednijim sistemima u vezi sa zdravljem životinja, što je rezultiralo i pooštrenim propisima o uvozu mesa, čak i iz drugih razvijenih zemalja poput Holandije.

Što se tiče biosigurnosti, prof. dr Krnjaić ističe potrebu za poboljšanjem normi u Srbiji kako bi se sistem dodele zdravstvenog statusa gazdinstvima unapredio. Pored toga, predlaže što bržu primenu principa cross compliance-a u podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Izvor: Pixabay

Zaključak skupa ukazuje na direktnu vezu između biosigurnosti farmi i zdravstvenog statusa, a prema predstavljenim podacima, postoji rizik od preko 40 bolesti u farmama.

Situacija sa mlekom nije najsrećnija

U Srbiji i dalje prevladavaju manja poljoprivredna gazdinstva koja imaju od jedne do devet krava, no zapaženo je da ta gazdinstva doprinose čak 49% ukupne proizvodnje mleka.

Foto: Pixabay

Glavni izazov u proizvodnji mleka u zemlji proizlazi iz nedostatka savremene tehnologije. Na tim farmama, nivo biosigurnosti nije zadovoljavajući. To automatski rezultira povećanim troškovima. Dodatni problemi obuhvataju neadekvatne uslove za mužu i nedostatak odgovarajuće opreme, kako je naglašeno danas u PKS.

Faktori koji utiču na kvalitet mleka obuhvataju tehničke i ambijentalne aspekte. Česti su problemi s nekvalitetnim ležištima i procedurama muže. A to može dovesti do povreda mlečnih žlezda i zapaljenskih procesa kod krava. Ovi izazovi na kraju imaju negativan uticaj na produktivnost i kvalitet mleka. Mastitis postaje sve učestaliji problem kod krava, što ne samo da ugrožava kvalitet mleka, već i obim ukupne proizvodnje.

Izvor: Telegraf