Naslovna Poljoprivreda Blaga zima i agrar: šta ove klimatske promene znače po proizvodnju?

Blaga zima i agrar: šta ove klimatske promene znače po proizvodnju?

429
0

Ova blaga zima sa manjkom padavina postavlja paorima pitanje: da li smo spremni da tradicionalnu proizvodnju adaptiramo klimatskim promenama?

Na našim područjima, svaka sledeća zima je sve blaža. Ali se suočavamo i s kasnim mrazevima. Pritom su leta izuzetno vrela s čestim ekstremno visokim temperaturama i jakim nepogodama. Sve ove promene imaju značajan uticaj na domaći agrar, naročito na voćarstvo. Promenjeni obrasci godišnjih doba već pokazuju vidljive posledice na poljoprivrednu proizvodnju, ali globalno, još uvek niko nije potpuno spreman da se suoči s ovim sve izraženijim uticajima.

Image by Jaesung An from Pixabay

Proizvodnja maslinovog ulja u EU je prošle godine pala na rekordno nizak nivo zbog suše koja je pogodila ključne proizvođače u Evropi. Oblasti Francuske, Poljske i Nemačke su pretrpele obilne kiše, što je primoralo poljoprivrednike da odlože žetvu. Procene Evropske komisije su da će ukupna proizvodnja žitarica u ovoj sezoni biti 4,3% ispod petogodišnjeg proseka. Ovo je slučaj uglavnom zbog nepovoljnih vremenskih uslova. Smanjeni su i prinosi jabuka i krušaka u Italiji i Grčkoj, a ekstremni vremenski uslovi su doveli do pojave bolesti i smanjenja kvaliteta voća.

Može li ovakva zima naškoditi agraru na duge staze? Evo šta struka kaže

Na nedavnom Savetovanju voćara u Novom Sadu, profesor dr Zoran Keserović, jedan od vodećih domaćih stručnjaka u oblasti voćarstva, ukazao je na sve probleme koji utiču i na naše poljoprivredne proizvođače. Tokom trajanja dotičnog skupa, diskutovalo se i o proizvodnji voća u promenjenim klimatskim uslovima, poput blagih zima i kiptećih leta.

Image by Leopictures from Pixabay

Profesor Keserović istakao je da je prethodna godina bila izuzetno izazovna za voćarsku industriju, možda čak najteža u proteklih trideset godina. Razlozi za to su delimično visoki troškovi proizvodnje, ali i izražene vremenske nepogode. Proizvodnja voća u Srbiji je prošle godine opala na 1.267.000 tona, u poređenju sa 1.516.000 tona godinu dana ranije. Najveće smanjenje zabeleženo je kod šljive, za oko 130.000 tona, jabuke za 105.000 tona, i kod kruške za oko 11.000 tona, što je značajan pad za ovu vrstu voća.

Najizraženiji negativni faktori prošle godine bili su napadi bolesti i štetočina, posebno kod jabuka, udari grada, olujni vetrovi koji nanose štete u voćarskoj proizvodnji od 2017. godine, i niske prolećne temperature koje su prouzrokovale izmrzavanje pupoljaka.

Image by Christine JAMIN from Pixabay

Voćari su se suočili s brojnim izazovima tokom prošle sezone, uključujući obilne padavine tokom berbe borovnica, jagoda i trešanja. Takođe, neuobičajeno visoke temperature u januaru i februaru dovele su do bržeg razvoja pupoljaka. Oni su u manjim voćnjacima štićeni zadimljavanjem radi sprečavanja potencijalnog izmrzavanja.

Keserović je istakao drastičan primer štete od nepogoda u 2023. godini. Tu je naveo kako je samo na Fruškoj gori olujni vetar oborio više od 120 hektara savremenih zasada jabuke i kruške opremljenih protivgradnim mrežama. Stručnjaci smatraju da će proizvođači voća dugoročno morati da se zaštite od ovakvih pojava izborom sorti koje su otpornije na prolećne niske temperature.

Image by Jaesung An from Pixabay

Posledice koje se već osećaju

Isti meteorološki uslovi trenutno izazivaju zabrinutost među voćarima. Rane sorte voća su pred cvetanjem, a neke već cvetaju. Eventualna pojava mraza u narednim danima, sa temperaturama od tri do četiri stepena ispod nule, mogla bi prouzrokovati značajne štete kod koštičavih voćnih vrsta. Ovo je posebno tačno kod kajsija i breskvi.

Keserović ističe važnost usmeravanja podsticaja u poljoprivredi ka savremenim tehnologijama koje omogućavaju prilagođavanje klimatskim promenama. Posebno se treba posvetiti onima koje su usmerene na zaštitu od grada i niskih temperatura, koje predstavljaju najveći rizik za useve. S obzirom na sve ove činjenice, jasno je da je poljoprivreda jedan od sektora koji najviše trpi zbog klimatskih promena.

Izvor: Politika