Naslovna Poljoprivreda Bogata žetva, a zarada mala, tvrde ratari

Bogata žetva, a zarada mala, tvrde ratari

517
0

Vojvođanski poljoprivrednici tvrde da, bez obzira što je ove godine bila bogata žetva sa mnogo prinosa, nisu mnogo zaradili od iste. Ulaganja u seme, đubrivo, gorivo i hemiju, te zakup zemlje i adekvatnu radnu snagu, su iznela ogromne troškove ove sezone. Trenutne cene proizvoda ne zadovoljavaju, kažu ratari. A kreću se, po najnovijim podacima, od 16 do 20 dinara za kilograma ječma, odnosno pšenice, do 40-ak dinara za uljanu repicu.

polja uljane repice
polja uljane repice

Zašto bogata žetva nije donela profit? Razlozi na svetskom i domaćem nivou

Poljoprivrednik iz Subotice Pavle Kujundžić navodi da su svi uključeni u proces proizvodnje nezadovoljni trenutnom situacijom na tržištu. „Poljoprivrednici, oni koji su radili i ulagali su najnezadovoljniji. Zbog čega su tako niske cene – ne znam. Vidim da na svetskim berzama cene idu polako gore. E, sada, da li će se to preliti i kod nas, koliko ima uticaja ova dešavanja u Ukrajini i Rusiji na naše tržište to ne znam, videćemo. Ali generalno, poljoprivrednici su nezadovoljni,“ ponavlja Kujundžić.

„Imamo rat u Ukrajini, pitanje površina, pitanje te proizvodnje, putanje ulaganja, pitanje čija je to roba na kraju krajeva. I opet pored svega imamo pad tržišta,“ ističe direktor nabavke sirovina u kompaniji „Gebi“ Danilo Teodinov. Po njegovom mišljenju, geneza svega navedenog je u kapitalu koji generalno ulazi u recesiju. „Kamate se dižu i investicije se povlače i samim tim i tražnja je manja. Samim tim dolazi do pada tražnje i samim tim cene su takve kakve jesu trenutno,“ apostrofira Teodinov.

Ima li spasa u suncokretu?

Kako navode domaći proizvođači, dotični disbalans postoji i na Zapadu, pogotovo u Zapadnoj i Centralnoj Evropi. Međutim, ratar u tim regijama može da kompenzuje subvencijama od 300 do 500 evra, što je nezamisliva cifra za naše ratare. „I da redukuje obradu, seje s tavana i smanji đubrenje, što znači manje prinose. A sve će se to desiti ukoliko kukuruz ne popravi stvari,“ ističe Kujundžić. „Svaka stabljika ima klip, ali pitanje je koliko ima zrna u tom klipu i kako će se on dalje razvijati. Znači, nisu nenormalne temperature. Ali jako visoke temperature u ovo doba godine, baš u periodu kada dolazi do oplodnje su naneli štete.“ Po njegovim rečima, kad ratari u nadolazećem periodu krenu sa skidanjem silažnog kukuruza, imaće prvu okvirnu projekciju situacije. „Ali generalno, neće biti neki rekordan rod. Ja bih rekao da će biti prosečan ili čak ispodprosečan,“ dodao je.

Teodinov je naglasio u svojoj izjavi da je mogući spas domaće poljoprivrede u suncokretu, pogotovo zbog njegovih prinosa i zarade koju je doneo ove sezone. „Uz neki prinos od tri i po tone po hektaru, može da se očekuje neki pozitivan rezultat. Jer, obično, u suncokretu se manje ulaže u proizvodnju, u smislu đubriva i svega i nekako je ta proizvodnja manje opterećena nego kukuruz, koji ima veće ukupne prihode, ali sa druge strane i veća ulaganja,“ zaključio je Teodinov. I on i ratari su mišljenja da će diverzifikacija kultura i zasađenih površina, ali i termina prodaje, polako iznivelisati situaciju u domaćem agraru.

Izvor: RTV