U poseti Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, Bolja zemlja je razgovarala sa dr Ljubišom Kolarićem o trenutnom stanju u srpskom agraru, konkretno na temu ratarstva i trenutne proizvodne sezone. Dr Kolarić, vanredni profesor na katedri za ratarstvo i povrtarstvo, je podelio svoje stručno mišljenje o trenutnim metodama uzgoja i potencijalnom poboljšanju agrarnih praksi.
Po pitanju prinosa kukuruza, dr Kolarić je istakao da je godina po pitanju prinosa zadovoljavajuća. Naglasio je da je u poslednjih desetak godina uglavnom isti broj površina zasađen pod kukuruzom. Kako navodi, ova kultura zauzima negde oko 25-30% totalnog obradivog zemljišta u Srbiji. Od drugih kultura koje su najzastupljenije kod nas, sagovornik je pomenuo strna žita poput pšenice i ječma. Tu je dodao i industrijske biljke poput suncokreta i soje.
Kao jedan od predloga agrarnim proizvođačima za bolju setvu, sagovornik Bolje zemlje je istakao da ne treba praktikovati tzv. „dvopoljni plodored“, odnosno razmenu kukuruza i pšenice. Naveo je da treba, tamo gde je potencijal za uspeh najveći, zasaditi treću kulturu koja možda nema velike inpute, ali je zato kompatibilna sa prethodno pomenutim i doprinosi mnogo boljim usevima u kasnijim sezonama. Konkretno je naveo suncokret i, u manjoj meri, soju. Posebnu pažnju je skrenuo na važnost navodnjavanja koje se, kako ističe, ne praktikuje dovoljno na poljima setvenih kultura. Sistem kap-po-kap, naglasio je dr Kolarić, posebno pogoduje kukuruzu, pšenici i ječmu i ostvaruje potencijal za bolje doprinose.
Dr Kolarić: „Ne zaostajemo za inostranstvom“
Priupitan da li zaostajemo za većim ekonomijama po pitanju agrarne proizvodnje, dr Kolarić je naglasio da ih pratimo u stopu i da nema bitnijih nedostataka. Ono što je posebno istakao jeste buđenje svesti kod domaćih proizvođača da ne posustaju u novim i prigodnim praksama za rad. Oni treba, kako naš sagovornik navodi, da istrajavaju u primeni adekvatne agrotehnike i praćenju klimatskih uslova zarad ostvarenja najboljih prinosa.
Sve savete dr Kolarića možete da čujete u prilogu Bolje zemlje, sada dostupnom na našem YouTube kanalu. Očekujemo vas!
