Srđan Arsić, Profesor biologije iz Vranja, već punih 35 godina u svom domu uzgaja bonsai drveće u saksijama. Svoju proizvodnju, kako kaže za „Dobro jutro“, bazira na domaćim autohtonim vrstama koje rastu u našim šumama. Između ostalog uzgaja brest, javor, jasen, bukvu i grab. Međutim, kod njega se može naći i bonsai od žive ograde, fikusa bendžemina, odnosno svih biljaka koje imaju drvenasto stablo.
Bonsai drvećem je Arsić počeo da se bavi kada je krenuo da trenira aikido. Tokom svojih treninga je upoznao ljude koji su u svojim domovima već uveliko uzgajali minijaturna stabla sa svim karakteristikama te biljne vrste u normalnoj veličini u prirodi. Oduševljen, poželeo je da se i sam oproba u uzgoju. Kako ističe, u početku je bilo dosta neuspeha, praznog hoda i osušenih sadnica. Međutim, vremenom i vežbom je savladao tehniku uzgoja patuljastog drveća.
Bonsai zahteva mnogo pažnje i posvećenosti
Arsić sadnice za svoje drveće pronalazi u prirodi. Pri potrazi uzima isključivo biljke koje su oštećene ili zakržljale. Čim ih donese kući zada im prvi oblik pomoću žice. Time dobija uspravno i koso stablo, naplavljeno, vijugavo, pozicionirano stabilno na kamenu. Potom orezivanjem korena smanjuje obim stabaoca ne bi li uspeo da ga smesti u plitku posudu.
„Od više vrsta različitih drvenastih biljaka mogu da se stvore fantastične kompozicije. Sve to zahteva mnogo više ulaganja, a da bi se to postiglo potrebno je dosta znanja, iskustva i vremena,“ apostrofirao je Arsić.
Svaka biljka, prema izjavi profesora, tek nakon nekoliko godina intenzivnog gajenja poprima željeni oblik. Tog trenutka se presađuje u stalnu činiju. Tek nakon što prođe otprilike decenija se može reći da je oformljen bonsai. Međutim, drvo u ovom predstadijumu, imaginativno nazvano „predbonsai“, se jeftinije prodaje od formiranog. „Ovako odgojena biljka zahteva redovno zalivanje, prihranjivanje određenim đubrivima, presađivanje na par godina. Svake godine se tokom vegetacije, dva do tri puta, obavlja orezivanje viška grana. One koje daju loš izgled moraju da se uklone, baš kao i preveliki listovi kako bi se omogućilo da se u narednoj sezoni formiraju novi,“ veli Arsić.
Biljka sa generacijskim potencijalom
Arsić svoje biljke tokom leta čuva u dvorištu na policama gde su izložene umerenoj svetlosti. rihranjuje ih tečnim đubrivom koje se koristi za sobno cveće. Zimi se odlažu u posebne prostorije gde koren može da preživi hladan period. „Ako se bonsai gaji kako treba on može da doživi starost biljke koja je u prirodi. Otuda u svetu postoji bonsai koji se čuva po nekoliko hiljada godina i obično se u porodici prenosi sa kolena na koleno,“ ističe Arsić.
Prema njegovim rečima, njegove mušterije mahom uzimaju jeftinije sadnice. Time se „ne sekiraju mnogo“ ako se dotične osuše. „Bonsai kod nas može da se nabavi i u cvećarama. Ima i onih koji su formirani od kineske biljke žen šen. Moj bonsai je isključivo formiran od biljaka sa naših terena tako da je dosta otporan i dugotrajan, na zadovoljstvo kupaca,“ zaključuje Arsić.
Izvor: Dobro jutro
