Naslovna Moderni agrar i savremena tehnologija Bor, šljiva, ruralni turizam, Kulenijada i selo; ponedeljak prepun vesti

Bor, šljiva, ruralni turizam, Kulenijada i selo; ponedeljak prepun vesti

74
0

Kad se u naselju Bor zasadi bor, kad se održe manifestacije za šljivu i kulen, a selo dobija pojačanje i od turizma i od „domaćih“, znate da su dobre vesti. I evo tih dobrih vesti, ovde i sada!

Bor sadi bor, da ne bude zort

Predstavnici kompanije Srbija Ziđin Koper (Zijin Copper) obavestili su javnost da su, uoči Međunarodnog dana zaštite životne sredine, koji se širom sveta obeležava 5. juna pod sloganom „Putovanje u zeleniju budućnost“, ugostili buduće inženjere zaštite životne sredine – studente Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, koji su u Boru posadili 300 mladica četinara.

Izvor: Srbija Ziđin Koper (Zijin Copper)

Prema izjavi, studente je kompanija u Boru dovela u okviru terenske nastave i stručne prakse, kao i radi organizovane sadnje četinara sorte crni bor duž puta prema rudniku „Jama“.

Džang Jičeng, generalni menadžer Sektora za društveno-odgovorno poslovanje u Srbija Ziđin Koper, istakao je da je ova inicijativa deo šire kompanijske strategije očuvanja prirodnih resursa i zaštite životne sredine. Do sada, barem kad su Bor i Majdanpek u pitanju, kompanija je investirala preko 200 miliona dolara u različite ekološke projekte, sanirala oko 200 hektara degradiranog zemljišta i posadila 560 hiljada sadnica.

Izvor: Srbija Ziđin Koper (Zijin Copper)

Profesor Aleksandar Cvjetić s Rudarsko-geološkog fakulteta naglasio je da je fakultet, u skladu s ravnotežom između rudarstva i ekologije, pre nekoliko godina otvorio smer inženjerstva zaštite životne sredine. Svake godine u ovom periodu organizuje terensku nastavu kako bi studenti mogli da direktno vide primene onoga što uče kroz teoriju.

Novi Sajam šljive sa skoro 300 izlagača

Ovogodišnji Sajam šljive u Gradačcu, koji će se održati od 28. do 31. avgusta u Sportskoj dvorani „Skenderija“, obeležiće 51. izdanje ove tradicionalne manifestacije. Kao i prethodnih godina, očekuje se učešće gotovo 300 izlagača iz Bosne i Hercegovine i okolnih regiona, s fokusom isključivo na sektorima poljoprivrede i prehrambene industrije.

Foto: Pixabay

Pored izlagača, na sajmu će biti prisutni i partneri, brojni mediji koji tradicionalno prate ovu manifestaciju, kao i strane organizacije koje traže priliku za podršku i finansiranje domaćih kompanija. Tokom trajanja sajma, planirane su različite konferencije, okrugli stolovi i edukativni programi.

Sajam šljive predstavlja najstariju sajamsku manifestaciju u Bosni i Hercegovini i ima strateški značaj za Grad Gradačac i čitavu zemlju. On pruža platformu za umrežavanje, razmenu iskustava i znanja između izlagača i posetilaca, stvarajući nove poslovne prilike. Organizator sajma je Turistička zajednica Gradačac, dok je Grad Gradačac pokrovitelj ovog događaja.

Izvor: Seoski turizam Srbije

Radna grupa za seoski turizam

Vlada Srbije je recentno usvojila Odluku o obrazovanju Radne grupe za odlučivanje o učešću u finansiranju projekata razvoja i unapređenja ruralnog turizma i ugostiteljstva u Republici Srbiji.

S obzirom na to da su se za to stekli uslovi Odluka je doneta imajući u vidu značaj doprinosa institucija na čiji delokrug poslova se projekti u ovoj oblasti odnose. Gorepomenutu radnu grupu će činiti predstavnici tih institucija, saopštili su predstavnici Vlade Srbije.

Izvor: Opština Šid

Jubilarna Kulenijada beleži četvrt veka

Privredna komora Srbije – Regionalna privredna komora Sremskog upravnog okruga, Opština Šid i MZ Erdevik udružili su snage kako bi 8. juna ove godine organizovali 25. Sremsku kulenijadu u Erdeviku, kao deo napora usmerenih na unapređenje turističke ponude i ruralnog razvoja u regionu Srema.

Sremska kulenijada predstavlja jedinstveni festival koji slavi bogatstvo kulturne raznolikosti Srema i istovremeno promoviše ekonomske potencijale regiona u domenu hrane i turizma. Svi proizvođači kulena, bez obzira na to da li su preduzeća, preduzetnici ili registrovana poljoprivredna gazdinstva, imaju pravo da učestvuju na takmičenju. Ovo se odnosi kako na lokalne proizvođače iz Srema, tako i na one iz cele Srbije i šireg regiona.

Izvor: Opština Šid

Svake godine, Sremska kulenijada okuplja veliki broj proizvođača autohtonih sremskih proizvoda. Tu se mogu naći dragulji poput kulena, kvalitetnih vina sa fruškogorskog vinogorja, kao i raznih specijaliteta iz „sremačke kuhinje“. Ovi proizvođači imaju priliku da predstave svoje proizvode publici, uz bogat celodnevni kulturno-umetnički program koji uključuje nastupe raznih kulturno-umetničkih društava i etno grupa.

Sremska kulenijada privlači više od 10.000 posetilaca svake godine. Manifestacija im time pruža priliku da obiđu štandove oko 150 izlagača i uživaju u festivalu.

Foto: Pixabay

Čak 155 seoskih kuća sa okućnicama pod novim porodicama

Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić najavio je da će još 155 kuća sa okućnicom dobiti nove vlasnike. Posebno je istakao svoje zadovoljstvo zbog prisustva porodica sa velikim brojem dece. Ministarstvo je objavilo da će 226 odraslih i preko 90 dece dobiti krov nad glavom.

Među porodicama koje se sele u naselja 49 jedinica lokalne samouprave širom Srbije, od Sombora do Gadžinog Hana, Kosijerića i Pirota, su i one sa petoro, šestoro, pa čak i više dece. U selu Kruščić, u Opštini Kula, dom je obezbeđen za samohranu majku sa osmoro dece. A u selima Kikinde i Zrenjanina će pak biti smeštene dve sedmočlane porodice.

Izvor: Ministarstvo za brigu o selu

Zamenik predsednika Komisije, agroekonomista Milan Prostran, takođe je prokomentarisao uspeh programa. Istakao je da su Sombor sa 16 i Odžaci sa 12 kuća lideri po broju dodeljenih domova. Sa druge strane će se 10 napuštenih domova oživeti u selima Surdulice, Vladičinog Hana, Blaca i Vranja. U selu Bezdan, četiri porodice će se useliti.

Prostran je naglasio da se ovaj program pokazao izuzetno efikasnim. Dodao je da dotični ima strateški, razvojni i demografski značaj. Pritom je istakao i da će najveća kuća od 248 kvadrata u Staparu kod Sombora postati dom jedne porodice. Najveća okućnica, od oko 64 ara, pripala je pojedincu u Boki kod Sečnja. Pak sa druge strane je najjeftinija kuća kupljena u selu Begejci u Žitištu za 415.400 dinara. Do sada je, zajedno sa odobrenih 155 novih domova, ukupno oživelo 2.905 napuštenih kuća na selu.

Izvori: AgroTV (1, 2, 3, 4, 5)