Boranija je povrće koje se u našoj kuhinji priprema tokom cele godine, od juna do oktobra kao sveža, a zimi zamrznuta ili konzervirana. Od nje se prave čorbe, variva, đuveči, salate, a može se i zapeći. Međutim, sveža boranija sadrži otrovni protein fazin, koji se potpuno razara termičkom obradom. Boranija sadrži zdrave sastojke poput arginina, neesencijalne aminokiseline koja deluje slično kao insulin, snižavajući nivo šećera u krvi i urinu.
Boranija se može sejati u proleće, ali i u junu ili julu u postrnoj setvi, nakon uklanjanja ranog povrća ili pšenice. U ovom mesecu, kao sveže povrće, može se naći na pijacama i u marketima. Postoji mnogo sorti boranije koje se razlikuju po boji (žuta, zelena, ljubičasto-žuta, šarena, crna), dužini (kratka, srednja, dugačka) i obliku (šiljata, okrugla, široka, pljosnata). Koriste se mlade mahune, u kojima se zrna još nisu potpuno razvila, a prednost imaju sočne i mesnate sorte bez konca na mahuni.
Jedan od značajnih sastojaka boranije je kalijum, koji deluje kao diuretik, povoljno utiče na rad srca, reguliše krvni pritisak i pomaže u izbacivanju štetnih materija i tečnosti iz organizma. Kalijum utiče na snižavanje nivoa mokraćne kiseline, te se boranija preporučuje osobama koje imaju problem sa gihtom. Osim kalijuma, boranija sadrži kalcijum, fosfor, magnezijum, i gvožđe, što je čini delotvornom u borbi protiv anemije, bolesti zuba i krvarenja iz nosa.
Boranija je bogata vitaminima A, B1, B2, PP, C i E, biljnim vlaknima, biljnim mastima i selenom. Posebno je korisna za osobe sa oslabljenim imunitetom, prehladama, gripom, infekcijama, i osteoporozom. Ima visoku biološku, a nisku energetsku vrednost (100g sadrži 27 kalorija), te je sličnija povrću nego mahunarkama.
Boranija i njene sorte
Zelena boranija, poznata kao francuska boranija, gajila se u Južnoj Americi pre 8.000 godina, a u Evropu su je doneli španski istraživači tokom 16. veka. Najveći proizvođači danas su Kina, Indija i Turska. Boranija se može jesti sa mahunom, ali zbog toksičnog fazeina mora se blanširati ili kuvati.
Među različitim vrstama boranije, pažnju privlače metarske boranije koje su poreklom iz Azije. One nisu genetski modifikovane i nisu opasne po zdravlje. Botanički pripadaju rodu bobova i slične su pasuljima. Vigna (Vigna unguiculata var. sesquipedalis), poznata kao metarska mahuna, kineska mahuna ili zmijski pasulj, obogaćuje zemljište azotom i otporna je na sušu. Vigna je jednogodišnja biljka, boje mahuna su zelena, crvena, ljubičasta, a mahune su bogate proteinima, skrobom, vitaminima A, C i B kompleksa, mineralima i drugim neophodnim materijama. Seme vigne se dezinfikuje pre setve i klija na temperaturi od 15-17 stepeni.
Metarska boranija, posebno zelena šparglasta vignja (Vigna sesquipedalis), ima vegetaciju od 75 do 140 dana, a seme može biti bele, žute, mrke i crne boje. Mahune se beru mlade, a seme sazreva u avgustu. Pogodna je za pripremu variva, čorbi, a najbolja je blanširana kao salata. Crvena metarska boranija, azijska sorta, ima mahune koje mogu narasti do 80cm. Preporučuje se česta berba za bolji prinos i ukus.
Boranija nije cenjena samo zbog visokog sadržaja proteina, već i zbog bogatstva vitaminima, mineralima, vlaknima i ugljenim hidratima. Istovremeno, ona ima nizak sadržaj masnoća, što je čini zdravom i ukusnom namirnicom.
Izvor: Dobro jutro
