Naslovna Poljoprivreda Boranija i grašak: tajne uspešnog uzgoja

Boranija i grašak: tajne uspešnog uzgoja

88
0

Da li ste čuli da je preporučljivo da se s vremena na vreme orezuju boranija i grašak? Zvuči neverovatno, ali tako je. Voćari su jako dobro upućeni u važnost redovnog orezivanja voćki, doduše. Naposletku, zanemarivanje ovog procesa može dovesti do formiranja beskorisne „džungle“ krošnje, sa preteranim rastom vodopija, sitnih grana i obiljem lišća, a rezultat može biti ne samo manji i neukusni plodovi, već i smanjen pristup svetlosti i vazduha. Isti princip se primenjuje i na orezivanje zapetaka paradajza.

Međutim, orezivanje povrća deluje, u najmanju ruku, bizarno. Istražimo malo tu opciju, putem instruktivnog teksta na portalu „Dobro jutro“.

Image by annquasarano from Pixabay

Dipl. nnž. Dragomir Radić, savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo u PSS službi u Smederevu, istakao je kako je ova mera, i.e. orezivanje boranije i graška, isplativa na malom posedu i okućnici. „Kada se zeleni grašak oreže, odnosno zakine mu se vrh glavnog stabla, on daje bogatiji rod i ne raste prebrzo“, kaže inž Radić.

U nastavku izjave, naglasio je da se zakida kada stabljika bude visoka oko 20-tak cm. „Kod biljaka graška kojima je zakinut vrh podstiče se grananje i rast bočnih izdanaka. Uklanjanjem vegetacione kupe biljni sokovi se preusmeravaju u niže, bočne pupoljke i počinje grananje. Umesto porasta u visinu i izduživanja stabla, ojačava se mehaničko tkivo stabla i smanjuje opasnost od poleganja,“ apostrofirao je. „Ova mera ne izaziva stres kod graška, rane od povrede vrlo brzo zarastu i biljka ih lako preboli. Treba znati da nije potrebno da se svim biljkama zakida vrh. Kada se „šara po leji“ berba će duže trajati, a dobiće se obilniji rod i kvalitetniji grašak. Slabije biljke ne treba dirati, a zakidanje ostalih radi se sukcesivno i zavisi od njihovog porasta.“

Image by flockine from Pixabay

Kakve benefite grašak i boranija imaju od orezivanja?

Inž. Radić upozorava da kod pasulja postoje male razlike u odnosu na grašak, posebno u kontekstu vremena „orezivanja“. Ističe se da se vrhovi zakidaju samo kod visokih sorti pasulja i boranije kada dostignu visinu od oko 10 centimetara. Ova praksa ima cilj da zaustavi rast nadzemnih organa i usmeri hranu ka korenu, što je ključno za bolju ishranu većeg broja mahuna. Ovaj postupak podstiče biljku da formira veći broj cvetova. Inače, mahune takve boranije i pasulja kasnije sazrevaju, ali povrtari ne bi trebalo da brinu jer su ove promene uobičajene. Bočne grane visokih sorti zadržavaju svoju sposobnost rasta u visinu, ali će imati više grančica i mahuna.

Važno je napomenuti da ovakve biljke zauzimaju veći prostor, pa se preporučuje prilagođavanje setve, odnosno razmaka između redova i biljaka. Preporučuje se smanjenje setvene norme za 30 posto po jedinici površine.

Image by Rajesh Balouria from Pixabay

Radić naglašava da ova preporuka važi za redovnu prolećnu setvu. U slučaju kasne setve za berbu u jesen, orezivanje vrhova ima drugačiji cilj. Kod visokih sorti pasulja koje imaju neograničen rast, u kasnu jesen mogu imati zelene mahune koje ne stignu da sazru. Stoga se vrhovi zakidaju 30 do 40 dana pre planirane zadnje berbe kako bi se biljni sokovi preusmerili u mahune, a ne u rast stabla i novih listova, što rezultira krupnijim i ranije sazrelim zrnima u mahunama formiranim u tom periodu.

Ova praksa se preporučuje i kod drugih leguminoza koje se koriste u ishrani zbog mahuna ili zrna, posebno kod vrsta poput boba, sočiva i drugih koje potiču iz umerene klimatske zone. Na primer, kod boba, uklanjanje vrhova stabla preporučuje se kako bi se sačuvala hrana za već formirane mahune i zrna, sprečavajući nepotrebno crpljenje hranljivih materija za cvetove koji se neće razviti u otežanim uslovima visokih temperatura i suvog vazduha.

Izvor: Dobro jutro