Prema analizama portala EastFruit, globalni pejzaž u izvozu borovnica doživeo je značajne promene u poslednjih pet godina, sa posebnim fokusom na rast novih izvoznika. Zemlje izvan prvih deset najvećih izvoznika pokazale su najdinamičniji rast, otvarajući nove mogućnosti za uspostavljanje profitabilnih nabavki u budućnosti. U ovoj analizi nisu obuhvaćene zemlje koje se bave rekesportom borovnica ili su veliki neto uvoznici.
Zimbabve se istakao u donjem delu prvih 20 najvećih svetskih izvoznika borovnica. Pre pet godina, ova zemlja gotovo da nije izvozila borovnice, ali se sada nalazi na 13. mestu među vodećim izvoznicima. Zimbabve je 2022. godine zabeležio najveći rast izvoza među prvih 20, sa prosečnom godišnjom stopom rasta od 48% u poslednjih pet godina. Svake godine Zimbabve izveze 1,3 hiljade tona više borovnica nego prethodne godine.
Međutim, 2023. godine Gruzija je nadmašila Zimbabve u relativnim stopama rasta, sa prosečnim godišnjim povećanjem izvoza od 55% od 2019. do 2023. godine. Gruzija je 2023. godine povećala izvoz borovnica za 2,5 puta, odnosno za 2 hiljade tona, što joj je omogućilo ulazak u prvih 20 izvoznika borovnica, nadmašivši zemlje poput Italije, Novog Zelanda, Australije i Kine.
Stanje borovnica kod drugih država
Ukrajina je zauzela treće mesto među brzorastućim izvoznicima borovnice, sa prosečnim godišnjim rastom od 21%, odnosno 530 tona. I pored izazova zbog sukoba sa Rusijom, ukrajinski izvoz borovnica značajno je ubrzao u 2022. i 2023. godini, povećavši se za 1,1 hiljadu tona i 940 tona.
Kina je 2023. godine debitovala među prvih 20 izvoznika, zahvaljujući širenju područja za uzgoj borovnica i postepenom postajanju značajnog izvoznika. U suprotnom pravcu, Čile, Argentina i Novi Zeland zabeležili su pad izvoza u poslednjih pet godina, dok su Srbija, Meksiko i Maroko prednjačili po stopama rasta među prvih deset najvećih izvoznika.
Peru je ostao globalni lider u izvozu borovnica, zadržavši veliku prednost u odnosu na konkurente. Iako je 2023. godine došlo do pada izvoza, Peru je izvezao 2,5 puta više borovnica od Čilea. Tokom proteklih pet godina, Peru je beležio prosečnu godišnju stopu rasta od 14,5%, što je iznosilo dodatnih 28,2 hiljade tona godišnje. Udeo Perua u neto međunarodnoj trgovini svežim borovnicama iznosio je 30-32% od 2019. do 2023. godine.
Andrij Jarmak, ekonomista u Investicionom centru FAO, istakao je da se tržište ove kulture suočava sa mogućim iscrpljenjem potencijala. Međunarodna trgovina borovnicama rasla je po prosečnoj godišnjoj stopi od 10%. Drugim rečima, rasla je za 60 hiljada tona godišnje od 2019. do 2023. godine. I to se rast primetio uprkos izazovima poput složene logistike i deglobalizacije. Rastuća potrošnja ovog voća, pad cena i njihova pristupačnost doprinose širenju ovog trenda. Dakako je to posebno slučaj u prerađivačkoj industriji, što dodatno podstiče konzumaciju svežih borovnica.
Izvor: AgroTV