Berba borovnica je ove godine krenula 30. maja, odnosno nikad ranije, izjavio je recentno Veselin Đorđević iz Borovnica kluba Srbija. Dodaje da je aprilski mraz uništio deo zasada, te da je kvalitet pod znakom pitanja.
Predstojeće otvaranje kineskog tržišta za srpske proizvode podstiče nas na razmišljanje o potencijalu borovnice, poznate kao „plavo zlato“, da se svojom cenom, kvalitetom, obimom proizvodnje i ekonomskom isplativošću nametne kao važan izvozni proizvod Srbije u Kinu. Pored maline i kupine, borovnica pokazuje veliki potencijal za srpsku privredu, uprkos sezonskim varijacijama u prinosu – srpski izvoz ovog voća i dalje raste.
Takođe, raste i izvoz u Rusiju, jedno od najvećih svetskih tržišta, iako su tokom pandemije postojali izazovi kao što su visoki troškovi transporta i geopolitičke nestabilnosti u Ukrajini. Istovremeno, srpska borovnica sve više nalazi put i do Nemačke, Holandije, Poljske i Velike Britanije.
Borovnica: brojke
Proizvođači u poslednje vreme izražavaju zabrinutost zbog niske cene, a trendovi cena u prethodnim godinama pokazuju značajne oscilacije, zavisno od destinacije izvoza. Na primer, cena sveže borovnice za Nemačku je 2020. iznosila 4,38 evra po kilogramu, a dostigla je 6,18 evra u 2023. godini. Takođe, cena za Poljsku je početkom 2019. bila visoka, 7,2 evra, da bi u narednim godinama značajno opala, na 4,88 evra 2022. i 5,57 evra 2023.
Pored toga, kvalitet borovnice je na nekim mestima opao zbog nepovoljnih vremenskih uslova koji su prouzrokovali gubitke i naveli neke proizvođače da napuste svoje plantaže. Na osnovu svega navedenog, postavlja se pitanje da li borovnica i dalje zaslužuje titulu „plavog zlata“.
Istaknuto je da borovnica i dalje ima potencijal da bude ključan izvozni proizvod jagodastog voća iz Srbije. Velike promene u otkupnim cenama uticale su na dinamiku proizvodnje, dok se na lokalnom tržištu Srbije mogu naći plantaže borovnice na različitim lokacijama. Neki proizvođači razmatraju izlazak iz ove grane poljoprivrede zbog nedostatka finansijskih sredstava za dalje investicije, dok drugi, koji su ranije bili van poljoprivrede, vide svoje zasade kao investiciju koju sada donose na tržište.
Uzroci, posledice, preventiva…
Na pitanje kako su protekle dve do tri godine uticale na borovnicu i da li je došlo do pada izvoza, odgovor je da su nestabilne i niske cene imale značajan uticaj na proizvodnju.
Jevremović objašnjava da su proizvođači koji nisu imali unapred dogovorenu i stabilnu prodaju bili prinuđeni da borovnicu prodaju po niskim cenama ili da ne ostvare potpunu naplatu za svoju robu. Ipak, izvoz borovnice iz godine u godinu raste, a prošla godina je bila rekordna.
Prema podacima, izvoz borovnice iz Srbije u 2023. godini iznosio je 33,7 miliona evra, dok je svetski izvoz ovog voća munjevito porastao sa 1,56 milijardi evra 2015. godine na 4,5 milijardi evra do 2022. godine. Takođe je značajno napomenuti da je Srbija počela da izvozi borovnicu u Belgiju tek 2022. godine, kada je izvezla 98 tona sveže borovnice.
Iako su brojni proizvođači izrazilii nezadovoljstvo, jer površine pod borovnicom u Evropi rastu, što povećava konkurenciju, klimatske promene dodatno utiču na poljoprivredu uključujući i uzgoj borovnice. Nepovoljni vremenski uslovi poput kasnih prolećnih mrazeva i ekstremno visokih temperatura samo su neki od faktora koji otežavaju gajenje borovnice. Ove godine, mnogi proizvođači u Srbiji suočili su se sa značajnim gubicima zbog izmrzavanja plodova i cvetova. A to će smanjiti prinose u njihovim zasadima.
Toplota ključni neprijatelj
Globalno zagrevanje ima značajan uticaj na sve vrste useva, posebno na one najosetljivije kao što je bobičasto voće. Fiziološki uticaji na biljke mogu varirati u kompleksnosti u zavisnosti od regiona i lokaliteta. Ali postoji nekoliko opštih efekata kao što su češće i jače oluje, poplave, duži sušni periodi i povećan broj štetočina.
Bobičasto voće, uključujući i borovnice, izuzetno je podložno temperaturnim promenama i promenama u zemljištu. Studija sprovedena u Mejnu (SAD) 2021. godine pokazala je da su prosečne temperature u poljima borovnica porasle za 1,2°C. Proizvođači se suočavaju s dodatnim izazovima, posebno u delovima sveta gde su izraženi topla i suva vremena, jer često nedostaju finansijska sredstva za navodnjavanje.
Iako sveži plodovi borovnice nisu tako osetljivi kao plodovi maline u grupi bobičastog voća, direktor Instituta za voćarstvo u Čačku ističe da je ključno da se skladište i transportuju u odgovarajućim uslovima kako bi se izbegla oštećenja i očuvala visoka kvaliteta.
Transport hladnjačama sa kontrolisanim temperaturnim režimom (-0,5 do 0°C) i vlažnošću je optimalan za plasman na udaljena tržišta. Naravno, stoji i to da transport ne sme trajati duže od 10 do 14 dana. Za vrlo brzi plasman s minimalnim rizikom, avionski transport sa prilagođenim temperaturnim uslovima predstavlja najbolje rešenje, što nude specijalizovane kompanije na tržištu.
Borovnica i dalje ne pada u kvalitetu
Jevremović izjavljuje da se pita da li je Sporazum o trgovini sa Kinom adut za proizvođače i distributere borovnice. On dodaje da tržište Kine pruža veliku mogućnost za plasman voća, posebno onog koje je traženo. Samim tim Sporazum o trgovini predstavlja odličnu inicijativu države koju treba maksimalno iskoristiti. Jevremović ističe da su pripreme, istraživanje tržišta, kao i zahtevi i preferencije potrošača ključni. On veruje da će, ako se uspostave dobri poslovni aranžmani, i logistika biti adekvatno rešena, te da je potrebno usaglasiti se i ispuniti standarde u vezi sa kvalitetom plodova i drugim fitosanitarnim zahtevima Kine.
Jevremović podseća da je u sklopu Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kinom, koji stupa na snagu 1. jula, potpisan memorandum koji detaljnije reguliše izvoz suvih šljiva i borovnica iz Srbije. On takođe ističe da je trenutno glavnu brigu srpskih proizvođača cena po kojoj mogu plasirati svoje borovnice. On smatra pozitivnim to što Srbija ima izuzetno povoljne agroekološke uslove i plodove visokog kvaliteta.
Jevremović objašnjava da mladi zasadi ulaze u punu rodnost, što ukazuje na očekivano povećanje prinosa. On takođe naglašava da se striktno poštuju zahtevi u vezi sa upotrebom pesticida, te da značajan broj zasada se održava po principima organske poljoprivrede. Jevremović navodi da neki proizvođači samostalno nalaze kupce, dok se drugi udružuju radi zajedničkog nastupa na tržištu. On objašnjava da postoje izuzetno uspešni primeri, ali i proizvođači koji se suočavaju s izazovima u plasmanu svojih plodova.
Situacija sa malinama
Jevremović ističe da malina, za razliku od borovnice, predstavlja kulturu koja se decenijama gaji u Srbiji. Kako podseća, proizvodnja maline je već dobro uspostavljena. Skoro sva proizvedena malina se zamrzava i to je glavni izvozni proizvod, dok se mala količina plasira na tržištu kao sveža. S druge strane, borovnica se uglavnom uzgaja za svežu potrošnju. Ona ima najvišu cenu, dok se deo proizvedene borovnice smrzava ili prerađuje u druge proizvode.
On naglašava da je ova ključna razlika između ove dve voćne vrste ono što čini procenu njihove perspektive izazovnom. Obje voćke imaju svoju specifičnu namenu i tržišnu nišu. Dodaje da je teško dati jasan odgovor na pitanje koje voće je trenutno najpogodnije za uzgoj.
Jevremović dalje napominje da kod nekih voćnih vrsta početna ulaganja mogu biti vrlo visoka, kao što su borovnica i jabuka. Sa druge strane, dodaje, druge vrste zahtevaju manja ulaganja, poput šljive i kajsije. Pre donošenja odluke o investiranju, važno je pažljivo razmotriti sve aspekte. Pritom treba i napraviti realne planove i kalkulacije, te započeti sa podizanjem zasada. Kao direktor Instituta za voćarstvo Čačak, koji je poznat po sortama šljive koje se gaje u celoj Evropi, Jevremović ističe da je šljiva posebno važna.
Profesor takođe primećuje da broj destilerija raste i da je proizvodnja vrhunskih šljivovica u porastu. On zaključuje da je šljiva njihovo ‘plavo zlato’.
Izvor: AgroTV
