Naslovna Poljoprivreda Borovnica: zimska rezidba

Borovnica: zimska rezidba

93
0

U zasadu borovnica braće Zorana i Borisa Gvozdenovića, u selu Lužnice kod Kragujevca, ovih dana počela je zimska rezidba. Ona se obavlja upravo u periodu dok biljke miruju, od decembra do početka marta. Gvozdenovići su odlučili da je obave sada, dok je napolju još „sveže“.

„Reč je o zimskoj, odnosno korektivnoj rezidbi, u kojoj se kontroliše vegetativni i regenerativni potencijal biljke. Sada određujemo prinos i veličinu ploda, tako da je zimska rezidba jedna od najznačajnijih mera u zasadu, jer niko ne želi sitne plodove ili nizak prinos“, kaže Zoran Gvozdenović.

Foto: Pixabay

Gvozdenovići su podelili svoje dugogodišnje iskustvo u gajenju borovnice. Rekli su da su među prvima u Šumadiji zasadili ovo voće, a prvi zasad 2015. godine formiran je u sistemu hidroponije. Njihova parcela od jednog hektara bila je eksperimentalna.

„Zasadili smo visokožbunastu borovnicu u plastične vreće od 22 litra u kojima su treset i pregorela borova piljevina u jednakoj razmeri. Podrazumevao se sistem zalivanja kap po kap, kroz koji biljka dobija odgovarajuću prihranu i tako imamo potpunu kontrolu uslova,“ veli Gvozdenović. Dodao je da do sada nisu imali većih grešaka u proizvodnji, ni u rezidbi, te su ovih dana počeli i sa tom važnom merom.

Foto: Pixabay

Malo o procesu

Rezidba borovnice ima za cilj postizanje ravnoteže između rasta i rodnosti žbuna. Važno je vaspostaviti podsticanje rasta novih letorasta, na kojima se formiraju cvetni pupoljci, podmlađivanje žbuna i proređivanje. Nakon sadnje dvogodišnjih sadnica, rezidba nije potrebna, a biljke se puštaju da slobodno rastu tokom prve dve godine kako bi formirale snažne i bujne žbunove. U cilju pospešivanja rasta, preporučuje se uklanjanje svih cvetnih pupoljaka, a kod slabih biljaka, ovaj postupak može se ponoviti i sledeće godine.

Posle četvrte godine, rezidba se sastoji u proređivanju žbunova, uklanjanjem najstarijih grana i tankih grančica koje slabije rađaju, čime se smanjuje zgušnjavanje unutrašnjosti žbuna. Ovako se olakšava berba i podstiče rast snažnih izdanaka iz osnove žbuna.

Foto: Privatna arhiva

Kako bi se očuvao kvalitet ploda, vrši se skraćivanje letorasta s prevelikim brojem cvetnih pupoljaka. Rezidbom se uklanjaju suve grane oštećene parazitima, hladnoćom ili mehaničkim radovima, kao i najniže spoljne grane koje padaju na zemlju pod teretom roda, šire žbun i ometaju sprovođenje agrotehničkih mera.

Žbun treba da čini 6-8 glavnih grana, od kojih su 2-3 starosti tri ili četiri godine, a ostale su mlađe. Rezidba borovnice se obavlja krajem zime ili početkom proleća, nakon prestanka opasnosti od poznih mrazeva, kada se može proceniti broj cvetnih pupoljaka. U toplijim predelima, bez jakih zimskih mrazeva, rezidba se može obaviti i u kasnu jesen, po ulasku u period mirovanja. Jačina orezivanja zavisi od stanja žbuna, sorte i osunčavanja unutrašnjosti žbuna.

Borovnica lekovitost
borovnica lekovitost

Zašto borovnica zahteva rezidbu tokom cele godine? Detaljnije od nas

Zelena, letnja rezidba vrši se odmah po berbi, radi pospešivanja porasta jednogodišnjih letorasta i formiranja cvetnih pupoljaka. Ova vrsta rezidbe svodi se na proređivanje ili uklanjanje prekomernih rodnih grančica kako žbun ne bi prerastao u narednoj godini.

Kada produktivnost zasada opadne zbog starosti biljaka, primenjuje se rezidba za podmlađivanje žbunova košenjem do osnove. Naredne godine, biraju se i ostavljaju najbujniji izdanci za formiranje novog žbuna, dok se ostali uklanjaju. Ovaj proces se obavlja parcijalno u zasadu tokom više godina (20-30% godišnje) kako bi se očuvala veća produktivnost svake godine. Ručnu rezidbu izvode obučeni rezači, a njihova norma iznosi od 60 do 130 žbunova dnevno.

Izvori: Dobro jutro, AgroInfoNet