Naslovna Poljoprivreda Borovnice isplative, ali zahtevaju ulaganja

Borovnice isplative, ali zahtevaju ulaganja

72
0

Sadnja borovnice se svakako isplati, ali samo ako se ceo projekat uradi po preporuci struke, navode dugogodišnji borovničari u Srba. Miroslav Nikolić iz Gruže, koji se bavi proizvodnjom borovnica, naglašava važnost savetovanja sa stručnjacima radi izbora optimalnog lokaliteta i sorti, kao i postavljanja zasada u skladu s globalnim standardima i primenom savremenih tehnologija.

Foto: Pixabay

Nikolić ističe da, iako su borovnice jedan od najisplativijih useva, početni troškovi i cena zasada mogu obeshrabriti početnike u voćarstvu. U nastavku izjave, on objašnjava da se cena zasada kreće u širokom rasponu, od 80.000 do 120.000 evra po hektaru, što uključuje postavljanje kompletnog zasada sa dvogodišnjim sadnicama borovnica. Puni rod obično počinje tek nakon četiri godine, uzimajući u obzir različite sorte i kvalitet sadnica. Prinos se očekuje već od druge ili treće godine, što može delimično pokriti troškove, a zatim sledi period punog roda.

Borovnice nude nove mogućnosti domaćim voćarima

Kada je reč o zemljištu, Nikolić naglašava da ono nije ključni faktor za uspeh u proizvodnji borovnica, ali se kao optimalno pokazalo supstratno zemljište na uzvišenim terenima, koje ima odgovarajuću kiselost za ovu voćku. Ovakav tip zemljišta se pokazao kao najpogodniji za zasade borovnica u Srbiji u poslednjih nekoliko godina.

Foto: Pixabay

Nikolić ističe da je moguće uzgajati borovnice u saksijama, što se pokazalo kao još bolja opcija s odgovarajućim supstratom. Preko 80% sorti na tržištu pripada sorti Djuk. Dotična je prilagođena lokalnom podneblju, jer sazreva u junu, kada se završava sezona borovnica iz Španije. Pojavile su se i nove klupske sorte borovnica, kao što je sekvoja, te se postepeno uvode i one, s verovanjem da će budućnost ležati u tim novim klupskim sortama.

Sirove brojke

Što se tiče izvoza borovnica, prošle godine je iznosio nešto više od 33 miliona evra. Potpisivanjem sporazuma s Kinom domaći proizvođači imaju priliku da ostvare još veći profit plasiranjem proizvoda na jedno od najvećih tržišta na svetu, i to bez carine. Nikolić ističe da je ranije najviše izvozio u Rusiju, Ukrajinu i Holandiju, ali se evropsko tržište sve više otvara, delom zbog cena energenata i transporta, pa se ove godine izvozi za Nemačku i Englesku. Svi kupci imaju određene standarde koje oni ispunjavaju, posebno jer raspolažu hladnjačama.

Foto: Pixabay

On dodaje da bi proizvođači iz Srbije bili više nego zadovoljni ako bi dobili samo jedan kineski grad od 15 miliona stanovnika. Ističe da se tržišta sve više otvaraju. Ali zato i podseća da već postoje pravila za izvoz voća u velike zemlje. A ona posebno važe za Kinu, gde stručnost igra ključnu ulogu. Navodi da cela tehnologija, od rezidbe, prihrane, navodnjavanja, zaštite do hlađenja, mora biti primenjena u skladu sa stručnim savetima. Na ovaj način bi proizvod putovao nekoliko dana, stigao do neke destinacije u Kini i ostao na policama najmanje sedam dana.

Kada je reč o cenama, proizvođači u Španiji i Poljskoj dobijaju oko šest ili sedam evra po kilogramu za organske borovnice. Sa druge strane, cena za konvencionalni uzgoj je nešto niža. Napominje da je cena početka ove sezone bila oko 5,8 evra po kilogramu. Ali, kako navodi, očekuje dalji pad. Naposletku, prema njihovom iskustvu, cena obično bude oko četiri evra po kilogramu.

Izvor: 24 Sedam