Naslovna Poljoprivreda Borovnice iz Grgetega, jagode iz divljine: voće koje se dobro prodaje

Borovnice iz Grgetega, jagode iz divljine: voće koje se dobro prodaje

125
0

Ako svratimo u Grgeteg, možemo naići na izvanredne borovnice kvalitetnog ukusa. A ako zađemo u šumu, čekaju nas divlje jagode. Saznajmo malo šta ovo voće čini toliko traženim, pogotovo u ovoj proizvodnoj sezoni (ali i potencijalnim narednim).

Foto: Pixabay

Prvi korak: borovnice

Voćari koji uzgajaju borovnicu su zadovoljni ovogodišnjom prosečnom sezonom u pogledu prinosa, ali nisu zadovoljni trenutnom cenom od 3,8 evra po kilogramu. Zoran Đorđević iz Grgetega kod Iriga je izjavio da je cena borovnice na početku berbe iznosila oko pet evra bez PDV-a, ali da je vrlo brzo pala na 3,3 evra, da bi pre nekoliko dana ponovo porasla na 3,8 evra.

Đorđević je istakao da je polovina borovnice već ubrana i prodata na stranim tržištima EU. Dok je berba počela 20. maja, prošle godine je počela 10. juna. Očekivalo se da će rana berba doneti bolju cenu, ali zbog španske borovnice koja je već na tržištu, globalna cena je pala. Inicijalna cena od pet evra je bila prihvatljiva jer je omogućavala profit, pokrivala troškove proizvodnje i vraćala ulaganja. Sada ih ohrabruje što je cena borovnice nedavno porasla za pola evra i nadaju se da će dostići četiri evra po kilogramu, kako bi bar pokrili troškove proizvodnje i ulaganja.

Borovnica (Foto: Bolja zemlja)

Đorđević je izrazio mišljenje da bi bilo najbolje kada bi voćari udružili snage i direktno izvozili svoje proizvode, ne zavisno od hladnjačara koji dogovaraju cene sa stranim kupcima i otkupljuju borovnicu po cenama koje nisu dovoljne ni za pokriće troškova proizvodnje. Prošle sezone je ostavio tonu i po borovnice na plantaži jer je cena bila ispod dva evra po kilogramu.

Sezonci bitna karika proizvodnog lanca

Berba borovnice ne može da prođe bez sezonskih radnika, čije dnevnice predstavljaju najveći trošak voćarima. Satnica iznosi 400 dinara za osam sati radnog vremena. Đorđević je naveo da sezonske radnike za berbu borovnice angažuju iz okoline Grgetega, obezbeđujući im plaćen prevoz i da je lako naći radnu snagu.

Foto: Pixabay

Prema njegovim rečima, bilo bi loše za voćare da odustanu od proizvodnje borovnice, kao što su to radili malinari, te da država kao partner u podizanju plantaža treba da se pobrine za cene po kojima se borovnica izvozi. Država ima pravo da se meša jer je finansirala podizanje plantaža borovnice državnim novcem i iz fondova. Đorđević je naglasio da je od 50-60% novca za podizanje plantaža došlo iz državnih podsticaja, dok za hektar plantaže borovnice treba oko 50.000 evra, uključujući i kupovinu zemljišta.

Na kraju, voćar je upozorio da bi bilo šteta da proizvođači, zbog visokih ulaganja i niskih cena borovnice, izgube ovu voćku, jer postoji potražnja za njom.

Image by Artur Pawlak from Pixabay

Drugi korak: divlje jagode

Srbija obiluje voćem, a u šumama rastu i divlje samonikle vrste kao što su divlja borovnica, jagoda, kupina, drenjina ili trnjina. Ove vrste mogu se koristiti za pravljenje sokova, slatkiša i džemova. Šumska jagoda raste na svetlim mestima u šumama, u travi i pored puteva, uglavnom na nadmorskoj visini do 1.500 metara. Mirisne zrele jagode koje sazrevaju od maja su najukusnije šumsko voće. Imaju samo 32 kalorije na 100 grama, bogate su vitaminom C i vlaknima, te se koriste i u tradicionalnoj medicini.

Zanimljivo je da kada presadite šumsku jagodu iz njenog prirodnog staništa u baštu, plodovi gube deo svojih hranljivih i lekovitih svojstava. Mogu se jesti sirove, ali se takođe mogu prerađivati i sušiti. Slatko i nekuvana marmelada od šumskih jagoda je najpoznatiji i najslađi proizvod ovog prirodnog blaga.

Image by Christer Mårtensson from Pixabay

Šumska jagoda u Srbiji ima visoku cenu po kilogramu. Ove godine nije bila rodna godina, zbog čega je njena cena još viša. Prema rečima proizvođača slatkiša, cena se kreće od 70 evra po kilogramu ranije, do sadašnjih 160 evra.

Izvori: Dnevnik (1, 2)