Brekinja (Sorbus torminalis), autohtona drvenasta biljka iz familije ruža (Rosaceae), pripada grupi prelaznih šumskih vrsta koje doprinose biološkoj raznovrsnosti šumskih ekosistema. Raste u šumama Evrope, Male Azije i severne Afrike, uglavnom na rubovima šuma, starim voćnjacima, livadama ili pored puteva. Brekinja se nalazi u brdskom i planinskom pojasu između 150 i 500 metara nadmorske visine, gde pronalazi optimalne uslove za rast. Često se javlja u zajednici sa hrastovima, grabom i drugim vrstama lišćara.
Ova voćkarica dostiže visinu do 20 metara, a životni vek joj može trajati i preko 200 godina. Brekinja poseduje jaku izdanačku snagu iz korena, što omogućava širenje biljaka istog genotipa. Krošnja joj je gusta i okruglasta, dok su plodovi jestivi i rastu u grozdovima. Cveta u maju i junu, a plodovi sazrevaju u septembru. Plodovi su bogati nutrijentima i koriste se za pravljenje sirćeta, rakije, pekmeza i kompota, ali i u narodnoj medicini kao lek za razne zdravstvene probleme. Kora i plodovi sadrže supstance koje se smatraju prirodnim insulinom, pomažući u lečenju dijabetesa, bolesti prostate, kamena u bubregu i drugih tegoba.
Svi benefiti koje brekinja donosi (kao drvo)
Drvo brekinje je izuzetno kvalitetno i cenjeno u stolarstvu, tokarenju i za izradu instrumenata. Njegova visoka tržišna cena posledica je male ponude i velike potražnje. U Srbiji se nekada koristilo za izradu alata i nameštaja. Međutim, sadnice brekinje i drugih šumskih voćkarica ne proizvode se u dovoljnoj meri, zbog čega nisu adekvatno zastupljene u šumskim ekosistemima. Nepravilno gazdovanje ovim vrstama dovodi do lošeg kvaliteta stabala i smanjenog prinosa.
Brekinja ima važnu ekološku ulogu u šumama, pomažući u zaštiti glavnih vrsta drveća od obrastanja niskim granama i doprinosi stabilnosti šumskih zajednica. Ipak, njen značaj nije dovoljno prepoznat ni u nauci ni u praksi. Preporučuje se sadnja brekinje uz rubove šuma, na čistinama i u manjim grupama kako bi se povećala njena zastupljenost. Lekovita svojstva brekinje i njena prilagodljivost čine je dragocenom vrstom za unapređenje šumskih ekosistema i očuvanje prirodnog biodiverziteta.
Izvor: Dobro jutro
