Iako ima sve uslove za uspešnu proizvodnju, breskva je u Pomoravskom okrugu veoma malo zastupljena. Pred njom se nalaze jabuka, šljiva, kruška, kajsija i trešnja. Breskva se uzgaja na otprilike 50 hektara u ovom području, što obuhvata nekoliko plantažnih voćnjaka i manje zasade u poljoprivrednim gazdinstvima. Igor Andrejić, savetodavac za voćarstvo u PSS službi u Jagodini, sugerira da bi trebalo razmotriti mogućnost povećanja ove proizvodnje.
„Breskva nije komplikovana za gajenje,“ naglašava Andrejić. „Malo je teža za uzgoj od šljive koja je veoma zastupljena u ovom kraju. Traži malo veću zaštitu. Problem je što kod breskve mora da se radi proreda plodova da bi bili krupniji i kvalitetniji“.
Breskva, raščlanjena
On primećuje da bi proces prorede plodova mogao biti obeshrabrujući faktor za voćare: Kada se vrši ručna proreda, plodovi se ostavljaju s razmakom između njih u dužini jedne šake. To zahteva mnogo posla i radne snage, što je često problematično u našem slučaju. Breskva se uzgaja na sličan način kao i ostalo koštičavo voće u svim ostalim aspektima. Rezidba je prilično oštra, što znači da se mnogo grana mora ukloniti.
Borko Panić (48) iz Crkvenca kod Svilajnca je jedan od voćara koji se bavi uzgojem breskvi. Već dve i po decenije posvećuje svoje vreme voćarstvu, a na površini od hektara i po gaji breskve, kajsije, kruške i orahe.
„Voćarstvo je naša porodična tradicija,“ ističe Panić. „Ja sam kao mali, sa sedam godina pomagao dedi u vinogradu i od tada traje moja ljubav prema voćarstvu. Naučio sam i da kalemim na licu mesta. Uživam u celom tom poslu od kalemljenja, nege, do formiranja i branja lepih plodova. Za voćke je bitno da zemlja bude isfrezirana, da se baci stajnjak i ne mora mnogo da se prska“.
Stare su nam sorte agrara aorte
Prethodna sezona, iako obilno kišovita, bila je povoljna za breskve, što je mišljenje ovog voćara, za razliku od kajsija. Panić tvrdi da je kajsija pretrpela značajne gubitke zbog kiše koja je padala tokom zrenja. Dodaje da su čak i breskve počele da opadaju pre nego što su potpuno sazrele, ali da su se stare sorte dobro pokazale. Takođe navodi da je prihod od breskvi nadmašio troškove, tako da nije imao gubitke.
Panić uzgaja i rane i kasne sorte breskvi, koje nudi tokom celog leta i jeseni na tezgi u Despotovcu. On ističe da je prva sorta breskvi Mej krest, sledi nektarina krajem maja, zatim Red heven, a na kraju Radmilovčanka koja se bere čak i u oktobru. On opisuje ove breskve kao izuzetno ukusne i mirisne, koje postepeno dobijaju boju do polovine oktobra.
Stare sorte, prema rečima Panića, pokazale su se znatno bolje na ovom području. On tvrdi da breskve zahtevaju proređivanje kako bi plodovi bili krupni. Navodi da primenjuje oštru rezidbu, ali takođe mora da ukloni deo plodova. Dodaje da neke od sorti imaju gust raspored plodova na granama, dok su druge ređe. Ističe da su stare sorte otpornije na bolesti, nema problema sa kovrdžavosti lista ili vašijama, jedino ih napada smrdibuba. Navodi da stare sorte obilnije rađaju i prilagođene su ovom podneblju. Takođe se seća da su imali oko deset različitih sorti vinogradarskih breskvi, i da su sve bile izuzetne.
Izvor: Dobro jutro
