Naslovna Poljoprivreda Voćarstvo i povrtarstvo Breskva može da strada od mraza, navodi Jevremović

Breskva može da strada od mraza, navodi Jevremović

46
0

Kajsija i breskva u ovom periodu su najosetljivije na mraz, kaže direktor Instituta za voćarstvo u Čačku Darko Jevremović. U nastavku izjave, dodao je da  kod šljiva i jabučastog voća za sada nema nikakvih problema, jer to voće još uvek nije ni cvetalo.

cvetanje breskve
Foto Agrosava

Može li se breskva zaštititi?

Jevremović je istakao da su u nedavnom periodu zabeleženi blagi mrazevi u okolini Čačka, pri čemu je temperatura u nekim selima pala čak do minus tri stepena, naročito na područjima gde nema kajsija i nektarina, što nije prouzrokovalo značajniju štetu.

On je naglasio da voće može pretrpeti štetu kako tokom cvetanja tako i tokom faze zametanja i rasta plodova kada su izloženi oštećenjima koja umanjuju njihovu vrednost. Tokom poslednjih 20 godina, najveće štete su zabeležene u prvoj dekadi aprila. Prošle godine, takođe, došlo je do velikih oštećenja šljive tokom punog cvetanja, što je rezultiralo potpunim izostankom plodova u zapadnoj Srbiji, izjavio je Jevremović.

Kao posledica toga, prošle godine u većini voćnjaka nije bilo prinosa, što je dovelo do gotovo prepolovljenog roda u celini, smanjujući ga sa očekivanih 500.000 do 600.000 tona na oko 300.000 tona šljive.

„Svi voćari očekuju padavine tokom marta i aprila“

S obzirom na to da voćkama u ovom periodu godine najviše treba vode, Jevremović je napomenuo da je tlo i dalje suvo, te da će voćari, u nedostatku kiše, biti primorani da zalivaju svoje zasade. Voćari se nadaju većim padavinama u toku marta i aprila, izjavio je. Ipak, ukoliko do toga ne dođe, moraće da aktiviraju sisteme za navodnjavanje kako bi postigli optimalne prinose.

Pentacon

„Postoje primarni i savremeni načini navodnjavanja, a to je sistem orošavanja koji zahteva instaliran sistem za navodnjavanje“, dodao je Jevremović. „I sreće se u visoko intenzivnim voćnjacima, poput jabuke ili kruške. Ipak, pošto se uglavnom radi o šljivi, trešnji, višnji, kajsiji, što su zasadi u brdsko-planinskom području, stabla su na većem rastojanju i tu u većini slučajeva nema sistema za navodnjavanje. Tako da je tu praktično sada nemoguće bilo šta uraditi“.

Tiosav Salemović, voćar iz Lipnice kod Čačka, istakao je razliku između tradicionalnih i modernih metoda za zaštitu biljaka. Tradicionalni pristupi uključuju paljenje granja, šaše, slame i slično, dok su moderni, kako je naveo, dosta skuplji.

mraz na cvetu šljive

Kada je u pitanju jači mraz, Salemović ističe da tradicionalni metod paljenja vatre za zaštitu biljaka zahteva veliki napor. Naposletku, tu je potrebno istovremeno zapaliti vatru na više različitih mesta. A to može biti izazovno za jednog čoveka, posebno na velikim površinama.

Izvor: AgroTV