Pavel Brezina i njegova porodica iz sela Padina u Vojvodini, generacijama se bave poljoprivredom, prvenstveno ratarstvom, ali su pre nekoliko godina započeli novi poduhvat u vidu sadnje lešnika. Ovaj korak ne samo da je unapredio strukturu zemljišta već je i poboljšao biodiverzitet na njihovom imanju.
Brezina i njegova porodica su poznati po svom nepristajanju na kompromise kada je kvalitet u pitanju, zbog čega su stalno u potrazi za inovativnim rešenjima. Ova posvećenost ih je dovela do toga da postanu pioniri u primeni redukovanog sistema obrade zemlje i setve, što im je omogućilo očuvanje resursa i poboljšanje produktivnosti.
Na imanju porodice Brezina, kukuruz zauzima oko 40% površina, pšenica 30%, dok ostatak odlazi na uljanu repicu, soju i suncokret. Pre 16 godina odlučili su da umesto pluga počnu da koriste gruber za obradu zemlje, čime su krenuli u primenu konzervacijskih principa.
Ovaj prelazak na novi način obrade zemlje nije bio lak. Naposletku, bilo je potrebno gotovo četiri godine da potpuno izbace plug iz upotrebe. Međutim, rezultati su ubrzo postali vidljivi. Naime, zemlja se više ne prevrće, zadržava vlažnost, a obrada se obavlja uz znatno manju potrošnju goriva i drugih resursa.
Brezina daje primer drugim paorima
Očuvanje vlage u zemljištu bio je prvi značajan rezultat koji su primetili. Osim toga, smanjena je potreba za prolazima preko zemljišta. A to je dalje rezultiralo manjom potrošnjom goriva i uštedom u vremenu provedenom na njivi.
Sve ove promene dovele su do efikasnijeg procesa obrade zemljišta. Kulture se uzgajaju uz smanjenje gaženja zemljišta i uštedu energije tokom proizvodnje. Porodica Brezina, pre nego što se odlučila za regenerativnu proizvodnju, detaljno je analizirala i informisala se o iskustvima drugih zemalja koje su ovu praksu primenile ranije.
Tokom čitavog ovog procesa, porodica Brezina je imala snažnu podršku banke, posebno NLB Komercijalne banke. Ova podrška se pružala kroz dugoročne i kratkoročne kredite za nabavku mehanizacije i repromaterijala. Danas, 16 godina kasnije, svaki komad zemlje na imanju Pavela Brezine koristi se uz detaljno planiranje.
Nakon žetve pšenice i uljane repice, sade se posebne biljke poznate kao “hvatači” koje oplemenjuju zemljište i povećavaju prinos. Na 500 hektara zemlje, porodica Brezina vidi 500 prilika i uvek se trudi da iskoristi svaku od njih na najbolji mogući način.
Izvor: Agronews
