Brusnica, poznata kao biljka severnih predela, sve više nalazi svoje mesto u Srbiji zahvaljujući njenim jedinstvenim osobinama i mogućnostima gajenja. Idealno vreme za sadnju brusnica je u jesen, od septembra do novembra, ili u proleće, od aprila do maja. Najčešće se sadi na rastresitim, plodnim i drenažnim zemljištima sa pH vrednošću između 4 i 5,5, dok glinovito tlo nije pogodno za njen uzgoj. Brusnica može uspešno da raste i na nadmorskim visinama do 2000 metara, a najviše joj pogoduju humidna područja sa većim prilivom padavina.
Priprema zemljišta za sadnju uključuje kopanje jama ili jaraka dubine od 25 do 40 centimetara, koje se pune tresetom pomešanim sa piljevinom četinara. Važno je da koren biljke ne dolazi u kontakt sa stajskim ili mineralnim đubrivima, već isključivo sa kiselim tresetom. Tokom prve godine, zasad se mora svakodnevno navodnjavati, jer biljka ne podnosi suvo tlo. Malčiranje zemljišta iglicama bora ili kiselim tresetom dodatno održava vlagu i poboljšava uslove za rast.
Brusnica se gaji u formi žbuna, dostiže visinu od oko 25 centimetara, a u drugoj godini vegetacije potrebno je prorediti grane, ostavljajući samo nekoliko jakih izdanaka. Njeni cvetovi, bele ili ružičaste boje, pojavljuju se u aprilu i maju, dok plodovi, purpurno crvene boje, sazrevaju u ranu jesen. Berba se obavlja ručno ili pomoću grabulja, a u plantažnom uzgoju u Severnoj Americi koristi se tehnika potapanja polja, jer plodovi brusnice sadrže mehure ispunjene vazduhom koji omogućavaju plutanje.
A evo zašto je brusnica korisna…
Brusnica ima značajnu lekovitu vrednost. Sadrži fenole i tanine koji preveniraju srčane bolesti i pojedine vrste karcinoma. Koristi se protiv artritisa, dijabetesa, reume, bolesti jetre, kao i za regulaciju varenja. Posebno je poznata po antibakterijskom dejstvu, naročito u lečenju infekcija urinarnog i digestivnog trakta. Brusnica se upotrebljava i u ishrani, najčešće kao sok, čaj, sos ili džem, dok se sušena brusnica sve više koristi kao zdrava užina.
Ovo voće se prvi put spominje početkom 18. veka, kada su ga mornari koristili za prevenciju skorbuta. Danas se brusnica gaji na plantažama širom sveta, uključujući Severnu Ameriku, Evropu i Aziju. Pak sa druge strane u Srbiji njen uzgoj tek počinje da dobija na značaju, posebno među hobistima. Brusnica je prirodni antibiotik i sve češće zauzima mesto na trpezama, zahvaljujući svojoj lekovitosti i bogatom ukusu.
Izvor: Dobro jutro
