U Banatu gajenje bundeve ima dugu istoriju. Dovoljno je pomenuti manifestaciju „Dani ludaje“ u Kikindi kao indikator te činjenice. Međutim, mnogi se danas pitaju, čak i u samom Banatu, da li će ovako ostati doveka po pitanju duleka? Jedna od tih osoba je i Dejan Đukić, na samom jugu Banata u Crepaji.
„Mi gajimo, pre svega, muskatnu bundevu tamburicu, a pored nje imamo još i hokaido bundevu, patišon tikvu i špageti bundevu kada je reč o jestivim bundevama. Na ovom području najviše je zastupljena muskatna bundeva, koliko ja imam saznanja. Nekada su se najviše gajile domaće banatske bele bundeve, a sada su zbog veličine skoro potpuno zaboravljene. Ljudi sada traže male bundeve od oko 2 kg, niko više ne kupuje velike bundeve od 30,40 kg,“ naveo je Đukić.
Na svom imanju, porodica Đukić obrađuje bundeve i proizvodi namaz bez dodatog šećera. Pokrivaju i turšiju od patišona i muskatne bundeve, kao i kandiranu špageti bundevu. Primarno, bundeve se uzgajaju i koriste za ljudsku ishranu, a prema njihovim rečima, najveći deo prodaje realizuje se putem supermarketa ili na pijacama. „U Vojvodini generalno ima dosta potencijala za uzgoj bundeve, pogotovo kod nas u južnom Banatu. Potrebno je samo da se podigne svest ljudi da je mnogo bolje konzumirati domaću bundevu u odnosu na banane, i razno drugo tropsko voće. Nadam se da će se to uskoro desiti,“ veli Đukić.
Borba za bundeve ne prestaje
Maja Sudimac, vođa savetodavne i stručne službe Instituta “Tamiš”, potvrđuje da su bundeve manjih dimenzija postale dominantne zbog promene u potražnji potrošača. Ona napominje da se u oblasti južnog Banata, koju pokriva Institut “Tamiš” sa svojim radom u opštinama Kovačica, Opovo, Alibunar i Pančevo, bundeve najviše gaje u Opovu. Nešto manje se gaje u Crepaji i Padini.
„U Opovu je zastupljena najviše domaća bela sorta. Ali tu moramo naglasiti da je došlo do priličnog razlikovanja u odnosu na onu autohtonu sortu koja se tradicionalno gajila pre 50 i više godina. Čija se proizvodnja prenosila sa generacije na generaciju. Zašto? Zato što se potražnja potrošača menjala i svi sada teže ka manjim težinama, odnosno, manjim bundevama. Ta domaća bela je nekad u Opovu iznosila u proseku 70 kilograma. Tako da te velike bundeve manje mesta zauzimaju u proizvodnji, a prioritet je na manjim,“ istakla je Sudimac.
Izazvana specifičnim potrebama tržišta, ističe ona, uveli smo nove sorte, a time su i proizvođači doneli hibride koji su postali široko rasprostranjeni. Ti hibridi mogu biti ili u kategoriji muskatnih tikvi ili pljosnatih bundeva.
„Što se tiče površina na našem terenu, one se značajno smanjuju, zato što je plasman otežan. Sada se to gotovo svelo na nekoliko kuća koje i dalje gaje bundevu. Naročito se proizvođači žale na plasman. Pogotovo sada, zato što su oni u ovo doba godine već uveliko prodavali velike količine bundeva. A sada je to dosta smanjeno. Razlog je taj što ljudi smatraju da je bundeva zimska biljka i njena potražnja se uglavnom u toku hladnih jesenjih dana povećava. Međutim kao što vidimo mi i dalje živimo gotovo u letnjem periodu. Tako da još uvek ni potrošači nemaju svest o tome da je došlo vreme za bundeve,“ naglasila je ona.
Izvor: Dobro jutro
