Gazdinstvo Branka Jeftanovića iz sela Dragojevac, opština Vladimirci, bavi se uzgojem autohtone rase goveda – buša. Ova rasa, nekada široko rasprostranjena na Balkanskom poluostrvu, gotovo je izumrla zbog ukrštanja sa drugim rasama tokom prošlog veka, ali danas opstaje zahvaljujući svojoj otpornosti i skromnim zahtevima za ishranu. Trenutno na imanju Jeftanovića ima 35 grla buša, 12 bivola i 15 simentalki. Iako buša daje manje mesa i mleka u poređenju sa komercijalnim rasama, njeno meso je izuzetno aromatično i traženo među ljubiteljima tradicionalne kuhinje.
Branko Jeftanović je svoja grla buša nabavio sa Stare planine, gde se nalazi jedno od najvećih stada ove rase u regionu, sa preko 400 grla. Na svom gazdinstvu planira da proširi stado na 50 grla. Ove životinje su poznate po otpornosti na teške klimatske uslove, i dobro podnose i zimu i leto, sve dok nisu izložene hladnoj kiši tokom dužih perioda. Ova otpornost čini ih lakim za uzgoj, posebno u uslovima brdsko-planinskih predela.
Naravno da se buša isplati – ali treba posla
Pored buša, Jeftanovići na imanju drže i bivole, koje svakodnevno puštaju na pašu pored reke Save. Prostor pored reke su ogradili, čime su obezbedili da stoka ne može otići predaleko. Bivoli su posebna vrsta stoke koja obožava boravak u vodi, gde često provode veći deo dana. Ova karakteristika ih čini zanimljivim, ali i zahtevnijim za kontrolu, što Branko opisuje kroz svoje iskustvo sa njihovim ponašanjem.
Iako buša nije popularna za masovni uzgoj zbog manjeg procenta mesa u odnosu na kosti i manje količine mleka, njeno meso je visoko kvalitetno, bogato aromama i zahteva dužu termičku obradu. Ove osobine čine bušu idealnom za tržišta koja vrednuju kvalitet i tradicionalne metode obrade mesa.
Na gazdinstvu su angažovana i Brankova deca, sin Nemanja i kćerka Nikolina, koji pomažu u svakodnevnim poslovima. Pored stočarstva, porodica Jeftanović obrađuje 18 hektara zemlje na kojima uzgaja pšenicu, kukuruz, suncokret, soju i detelinu. Međutim, suša ove godine stvara probleme u obezbeđivanju dovoljno stočne hrane, što je jedan od izazova sa kojim se suočavaju.
Gazdinstvo koristi državne subvencije za uzgoj autohtonih rasa. Po bivolu dobijaju 30.000 dinara subvencije, dok za buše primaju između 12.000 i 18.000 dinara po grlu. Takođe, dobijaju dodatne subvencije po hektaru obrađene zemlje, što im pomaže u održavanju proizvodnje i uzgoja. Branko planira dalje proširenje gazdinstva, sa posebnim fokusom na buše i bivole, čime doprinosi očuvanju ove autohtone rase.
Izvor: Poljoprivrednik
