Prema najnovijim podacima i izjavama uzgajivača, cena soje je maltene prepolovljena u odnosu na prethodnu proizvodnu sezonu. Danas se kilogram ove uljarice plaća oko 45 dinara, dok je lani umela da košta i do 82 dinara.
Poljoprivrednik Dejan Ivanišević iz naselja Kisač kod Novog Sada je iskazao svoju pečal povodom pada prometa soje. Kako sam naglašava, pod ovom uljaricom zasadio je 10 hektara zemlje. Prodaja kulture sa cenom od 45 din/kg on ne pokriva osnovne troškove proizvodnje. Berba, rad i amortizacija mašine, uključeni u uzgoj, ga toliko koštaju da će na kraju izaći jedva na „ravnoj nuli“, prenosi „Danas“.
„Prosečan prinos po hektaru ove godine na mojim njivama je tri tone, a troškovi setve jednog hetara su bili oko 140.000 dinara. Ako ne računam svoj rad i amortizaciju mehanizacije možda ću pokriti troškove,“ veli rezignirano Ivanišević.
Razlozi za pad cene soje
Kako je naglasio ovaj proizvođač u nastavku izjave, pad cene soje je zasigurno rezultat intenziviranog uvoza ove kulture. U Srbiju je za poslednjih godinu dana uvezeno 161.000 tona. U periodu 2021/2022 uvezeno je 60.500 tona. Kad uporedimo tu godinu sa njenom prethodnicom, tek je 2.200 tona soje uvezeno. Sličnim tempom pada i izvoz soje. Od žetve prethodne do žetve ove godine izvezeno je samo 4.200 tona. Poređenja radi, godinu dana ranije smo čak 31.200 tona ove kulture izvezli stranim kupcima.
Prema Ivaniševićevim rečima, od soje se očekuje „ravna nula“ po pitanju zarade. On ističe da je to još i dobro, budući da ratari mogu da se „nadaju“ gubicima po pitanju uzgoja pšenice i kukuruza. „Na proizvodnji pšenice sam u minusu za 200 evra po hektaru, slično će biti i sa kukuruzom, pa mi je ta nula od zarade na soji bolja nego minus,“ izjavio je Ivanišević.
Dalje tokom intervjua, Ivanišević je apostrofirao da neće uzeti tuđu zemlju u zakup, premda će nanovo zasaditi kulture zbog plodoreda. Zbog kredita, biće forsiran da proda deo zemlje u narednoj sezoni. Agrarom će, kako apostrofira, nastaviti da se bavi dok sve ne isplati. Međutim, ukoliko cene budu nastavile da padaju, okrenuće ovoj grani leđa zauvek.
Njegov kolega Nenad Radin iz okoline Sombora će imati pristojne dobitke od oko 3,5 tona po hektaru. Međutim, ističe da je ovo goli minimum i da je svako sa prinosima manjim od ovih na gubitku. „Svi koji imaju manji prinos od toga su u gubicima. Pod ovako katastrofalnim uslovima nema smisla raditi,“ rezignirano dodaje Radin, uz oštru kritiku državnog sistema. „Ministarstvu poljoprivrede rade nestručni ljudi. Ništa nije kako treba, uveli su e-agrar, a mi duplo više papira trošimo nego ranije, to su silne kopije dokumenata. Osim toga pred službama e-agrara stalno su nepregledni redovi, gubimo vreme u njima kada treba da radimo. Možda je taj e-agrar i dobar, ali ne na ovakav način.“
Izvor: Danas
