Dragan Madžovski, vlasnik zlatare u Pančevu, na 10 hektara uzgaja orah američke sorte „čendler“, uz ispomoć sinova. Profesor dr Zoran Keserović tvrdi da je orah siguran biznis. Reč je, kako tvrdi, o jednom od najboljih zasada oraha na našim prostorima.
„Čendler“ Madžovskog je sađen na razmaku od 8 metara između redova i četiri metra između sadnica u redu. Pritom je prisutna i sorta „francuska lara“ koja je ovde u ulozi oprašivača. „Prednost čendlera je visoka i lateralna rodnost, ali i meka ljuska – kaže, lomeći jedan orah rukama i pokazuje nam masivno zlatnožuto jezgro ploda, baš onakvo kakvo tržište traži. Zato dobar deo roda završi u samouslugama, gde se prodaje u ljusci, u pakovanjima od po pola kilograma,“ pojasnio je Madžovski.
Kako „čendler“ uspeva kod nas?
Prema rečima ovog vrednog Pančevca, nije se striktno držao američkog sistema proizvodnje. „Eksperimentisao sam sa rezidbom i došao do zaključka da voćke posle četvrte godine ne treba oštro orezivati. Ni sistem navodnjavanja i zaštite nisam kopirao bez provere. Opredelio sam se za kap po kap i to na zemlji, jer su rasprskivači suviše vlažili stabla, pa bi neka, osetljivija ili sa ponekom ranicom na kori, poboljevala i pucala. Sa vodom unosim i azotna i druga vodotopiva đubriva, kontinuirano od 15. maja, da bi voćke imale snagu da rastu i da rode,“ naglasio je Madžovski.
Otkrio je i pokazao rezultate efikasne nege. Naime, evidentiraju se plitke brazde sa obe strane redova, smeštene otprilike metar udaljene od sadnica. To predstavlja trag od depozitora, koristeći se za prvu prihranu. Prolećno granulisano đubrivo se ubacuje na dubinu od približno 20 centimetara, a zatim se kap po kap “pokriva” cevkama i pažljivo otapa.
Paralelno s tim, traktor pokreće mašinu za trešenje oraha, označavajući početak berbe. Bez potrebe za beračima, dovoljan je traktorista i jedan ili dva pomoćna radnika za nežno vezivanje čelične sajle za stablo i noseće grane oraha. U trenutku zatezanja sajle, počinje vibracija, a plodovi padaju na zemlju, pretežno unutar zone krošnje, čime se olakšava njihovo dalje sakupljanje.
Mašinsko branje poboljšava stanje
Voćar iz Pančeva anticipira prinos od tri do četiri tone po hektaru, s obzirom da je veliki deo voćnjaka u sedmoj godini. Dr. Keserović dodaje da će se za godinu ili dve ovde moći ubrati i 7 do 8 tona, gotovo dvostruko više u poređenju s plantažama koje gaje naše tradicionalne sorte oraha.
„Sakupljanje još ove jeseni radimo ručno. Najvažnije je da po lepom vremenu svako uradi svoj deo posla: mašina i ekipa koja trese, pa sakupljači. Orasi se zatim prenose u dve mašine za pranje i odstranjivanje ostataka klapine. Rade ovde u samom voćnjaku i operu po 180 kilograma za 7 minuta. U blizini je i sušara, kapaciteta 5 tona za 34 sata, koliko traje sušenje plodova na 42 stepena Celzijusa da bi mogli da podnesu dugo skladištenje i čuvanje,“ apostrofirao je Madžovski.
Primenom tresača, naglašava on, ostvarena je najveća zamena ljudskog rada i izvedene su i računice. „To je gotovo neprocenjivo, jer uštede na dnevnicama i hrani za berače nisu jedina, možda ni najveća prednost mašinskog branja oraha. Posle mašina za trešenje, na stablima, granama i grančicama ne ostaje ni najmanje oštećenje. Čak i pupoljci ostaju netaknuti, što je prilikom ručnog branja nezamislivo. A, tresač, zajedno s opremom za povezivanje sa traktorom i održavanje, platio sam 4.600 evra. Nema sumnje da je to dobro ulaganje,“ zaključuje Madžovski.
Izvor: Dobro jutro
