Poskupljenje mesa pred Uskrs je bilo neminovno. Ljudi koji zbog posta nisu kupovali meso mesec i po dana, neprijatno su bili iznenađeni visokim cenama. Primera radi, jagnjetina, podsetićemo, je poskupela za 20%, a prasetina za bezmalo 40%.
Profesor Dragan Glamočić sa katedre za stočarstvo novosadskog Poljoprivrednog fakulteta izjavio je za RTS da nije očekivao postpraznično pojeftinjenje mesa, s obzirom na to da smo se dugo suočavali sa padom stočnog fonda i prekomernim uvozom.
„Ako gledamo cenu prasadi iz uvoza koja je oko 135 evra za grlo od 30 kilograma, što je oko 530 dinara po kilogramu mesa u startu, nije logično očekivati da će meso pojeftiniti posle praznika“, naglasio je Glamočić.
Pojeftinjenje mesa ili ne?
Situacija se, doduše, ne zaustavlja na cenama mesa proizvedenog i prerađenog unutar Srbije. Naime, kako Glamočić naglašava, rastu i uvoz mesa i uvoz živih životinja za klanje. A ovo, ocenjuje ovaj stručnjak, ne dovodi do poboljšanja u ovom sektoru.
„Ove godine smo za tri meseca uvezli i oko 100.000 prasadi, a pre tri godine svega 20.000 prasadi. Što se tiče jagnjetine, to je stabilno, zadovoljavamo svoje potrebe. Kada je u pitanju živinsko meso, tu je negde oko 10 odsto učešće mesa iz uvoza, a kada je u pitanju govedarska proizvodnja, juneće meso, svega nekoliko procenata je uvoz. Međutim, ako uporedimo sa prethodnim periodom, vidimo da nam se za tri godine povećao i uvoz junećeg mesa i to za negde oko tri puta, što govori da se smanjuje i fond goveda“, dodaje Glamočić.
On je istakao da je neophodno da se preduzmu ključni koraci. Mišljenja je da ograničavanje broja uvoznih dozvola za meso, osim u veoma kritičnim situacijama, nije adekvatno rešenje. „Mi uvozimo žive životinje konstantno i hvalimo se kako uvozimo, a to nije rešenje. Rešenje je jedino da povećamo matične zapate, da uvezemo priplodne životinje, priplodne nazimice, koje će ovde proizvoditi prasad, koje će koristiti našu stočnu hranu. Žive životinje ne mogu povećati stočni fond jer uglavnom se radi uvozu muških kastrata, koji ne mogu da se koriste za dalji priplod“, istakao je Glamočić.
Veće subvencije ne pomažu
Glamočić ističe potrebu za implementacijom novih tehnologija i sticanjem znanja. On smatra da nije neprihvatljivo da naši stručnjaci odu u zemlje kao što je Danska, koje imaju visoko razvijenu proizvodnju mesa.
Iako su subvencije po grlu stoke povećane za 60%, čini se da to nije dovoljno motivisalo stočare da se više posvete proizvodnji koja je zahtevna, stalna i traje 365 dana u godini.
Izvor: AgroTV