Pre 5-6 godina, razlika između cene piletine i cene prasetine bila je svega 50 dinara. I premda je piletina sada znatno jeftinija, cene nisu uniformne. Štaviše, znatno variraju od pijace do pijace.
Prema najnovijem izveštaju Sistema tržišnih informacija Srbije (STIPS), prosečna cena pilećeg mesa na pijaci Skadarlija bila je 290 dinara po kilogramu, što je iznenađujuće najniža cena ove vrste mesa na svim pijacama u Srbiji. S druge strane, na Kalenić pijaci, udaljenoj samo nekoliko kilometara od Skadarlije, prosečna cena pilećeg mesa bila je 400 dinara po kilogramu. Razlike u cenama zabeležene su i na drugim pijacama širom zemlje, kao što su Kraljevo, Čačak, Pirot, Vranje, Zaječar, Sombor, Sremska Mitrovica, Loznica, Smederevo i Pančevo.
Rade Škorić iz udruženja “Zajednica živinara” ističe za “Politiku” da su značajne razlike u cenama vidljive na pijacama, dok u maloprodajnom sistemu nema cena koje prelaze 300 dinara za kilogram pilećeg mesa, jer su česte organizovane akcijske prodaje.
„Razlika je najveća na pijacama i to dosta zavisi koliko je tom gradskom okruženju najbliža proizvodnja. Postoje centri gde je ponuda domaće proizvodnje baš velika i gde se pilići tove isključivo za pijačnu prodaju, za lokalno tržište,“ dodaje Škorić. „Specifični krajevi su, recimo, Loznica, gde baš i nema značajnije proizvodnje, dok u Valjevu ima. Tako je i u Novom Sadu, recimo, ova vrsta mesa značajno jeftinija nego u Loznici.“
Nikad čudnija godina što se prodaje piletine tiče
Kada govorimo o sektoru živinarstva, trenutno je karakteristično da je cena pilećeg mesa 300 dinara. Ovo je znatno manje u odnosu na cenu svinjskog mesa koja je dostigla i 1.000 dinara po kilogramu.
„Za ovih 40 godina, koliko se bavim poslom, nikada se nije dogodila ovakva situacija na tržištu. Pre pet, šest godina, recimo, razlika između cene pilećeg i svinjskog mesa bila je svega 50 dinara,“ navodi Škorić. „Odnos ponude i potražnje diktira tu značajnu razliku. Jer istu soju i kukuruz koriste obe industrije. Samo je razlika to što u Srbiji uvek imamo višak pilećeg mesa, čija je cena trenutno izuzetno niska za sve učesnike u proizvodnji.“
Prema njegovim rečima, osnovni izazov leži u nedostatku tržišta. Postoji višak proizvodnje koji može biti još značajniji, s obzirom da je izvoz praktično odsutan, a tržište je relativno malo. Svega nešto više od pet odsto ukupne proizvodnje plasira se u samo dve ili tri zemlje u okruženju, ali čak i tamo se suočavaju s konkurencijom piletine iz Brazila, Argentine, što dodatno otežava prodaju.
„Govorimo o Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Makedoniji. Mnogo teže je doći do kupaca, zato što je meso koje sada tamo stiže mnogo jeftinije,“ zaključuje Škorić.
Izvor: Politika
