Prve procene kampanje vađenja šećerne repe u Srbiji ukazuju na značajnu varijaciju u prinosima i sadržaju šećera, a primećen je i problem sa trulom repom. Na primer, poljoprivrednici u Crepaji kod Kovačice su zadovoljni jedino sadržajem šećera u repi, koji iznosi 17%, dok su prinosi daleko ispod proseka, sa svega 40 do 45 tona po hektaru. Ovo je navelo poljoprivrednike, poput Miljana Atanaskovića, da planiraju smanjenje površina za setvu sledeće godine zbog niskih prinosa i visokih troškova.
Trulež, manjak kvaliteta i ostali problemi ovosezonske šećerne repe
Na poljima u okolini Temerina, vađenje repe će početi sledeće nedelje. Iako je primećeno prisustvo trule repe, tačan procenat truleži biće poznat tek nakon sprovedene analize. Prinosi će verovatno biti niži, ali postoji mogućnost da će sadržaj šećera biti iznad standardnih 16%.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ove godine je u Srbiji posejano nešto više od 46.800 hektara šećerne repe. Cena tone repe iznosi 47 evra, a šećerane su obezbedile repromaterijal i bonuse za poljoprivrednike. Ipak, ratarima još uvek nije isplaćena subvencija od 35.000 dinara po hektaru za prošlogodišnji rod, što je predviđeno Vladinom Uredbom za podršku poljoprivrednicima.
Na nekim poljima prinosi šećerne repe dostižu i preko 50 tona po hektaru, dok na drugima variraju između 30 i 35 tona po hektaru. Sadržaj šećera se kreće između 12% i 20%. Šećerane su uvele sistem nagrađivanja, pa će koren sa sadržajem šećera iznad 16% biti dodatno nagrađen, dok će koren sa nižim sadržajem šećera doneti nižu cenu.
Cikade glavni krivac
Dr Živko Ćurčić sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo obratio se javnosti za reč. On ističe da su insekti cikade zarazili šećernu repu početkom juna, ali nisu na vreme identifikovani na poljima, što je dovelo do štete na usevu i pojave trulog korena. Ove godine, repa nije bila pravovremeno zaštićena, a suša je dodatno pogoršala širenje bolesti truleži repe. Ćurčić naglašava da su šećerane trebale brže da reaguju i obaveste ratare o potrebi za zaštitom useva.
Prema Ćurčiću, nedostatak adekvatnog praćenja cikada predstavlja ozbiljan problem. Prema njegovim rečima, to bi trebalo biti prioritet jer je šećerna repa posebno osetljiva na ove štetočine. Prošle godine je takođe bilo problema sa trulim korenom, ali preporuke šećerana nisu uvek bile shvaćene ozbiljno.
Agronom Živko Vasin dodaje da je trulo korenje prisutno u svakoj kampanji, te šećerane priznaju trulež do pet procenata u odnosu na ukupnu masu. Naučni timovi instituta trenutno rade na istraživanju cikada i njihovog uticaja, a rezultati će biti dostupni nakon završetka istraživanja.
Izvor: Poljoprivrednik
