Osnovna škola „Prota Stevan Popović” u Čumiću učestovala je u realizaciji projekta „Cirkularna ekonomija u ruralnim sredinama: mladi i žene kao faktor razvoja sela“. Nacionaln projekat Vlade Republike Srbije je realizovan u saradnji sa Edukons Univerzitetom iz Sremske Kamenice. Pritom, u ovoj školi održana je i radionica kao sastavni deo projekta.
Prema izveštavanju televizije RTK, projekat „Cirkularna ekonomija kao model razvoja koji formira novi identitet Republike Srbije” prvi put se sprovodi u našoj zemlji. Kao takav, treba da obezbedi informacije kakvo je stanje u selima Srbije i kako ljudi žive. Poseban naglasak je stavljen na poljoprivredu, seoski turizam i naročito na život žena i mladih na selu.
Republika Srbija je u okviru Strategije održivog razvoja dala osnove u vezi sa prelaskom privrede na cirkularnu ekonomiju i model koji podrazumeva što duže i efikasnije korišćenje prirodnih resursa. Cilj je, kako navode organizatori, da mladi kroz promotivne aktivnosti u okviru projekta budu upoznati sa modelom koji funkcioniše u skladu sa našim prirodnim svetom. Drugim rečima, učenici će se familijarizovati sa konceptom cirkularne ekonomije. Namera realizatora projekta je da mladi usvoje cirkularnu ekonomiju, s obzirom na to da su upravo oni budućnost srpskog sela.
Za Osnovnu školu „Prota Stevan Popović” i za Čumić ovaj projekat je od velike važnosti. U okviru istog. predviđene su tri radionice. Prva radionica je vć održana u Mokrinu, dok se druga realizovala u Čumiću. Pritom, održana su i dva okrugla stola u organizaciji Univerziteta Edukons.
Cirkularna ekonomija u par reči
Cirkularna ekonomija predstavlja održiv pristup poljoprivrednoj proizvodnji koji se usredsređuje na smanjenje otpada, ponovnu upotrebu resursa i recikliranje materijala. Ovim pristupom se minimiziraju negativni uticaji na okolinu.
Model cirkularne poljoprivrede podstiče proizvođače da usvoje strategije kao što su upotreba organskih hraniva i komposta, rotacija useva, tehnike za smanjenje otpada hrane, kao i efikasnije upravljanje vodom i energijom. Ključnu ulogu igra i promovisanje lokalnih ekosistemskih ciklusa. Tu spadaju korišćenje biomase i ostataka useva za stvaranje obnovljivih izvora energije ili komposta. Ovakav holistički pristup doprinosi očuvanju resursa, smanjenju emisija stakleničkih gasova i očuvanju biodiverziteta.
Koristeći model cirkularne poljoprivrede, činimo agrar održivijim i manje štetnim po životnu sredinu. Ovakav način proizvodnje postaje sve važniji kako se suočavamo s izazovima kao što su klimatske promene i ograničenost sirovina.
Izvor: RTK
