Ukoliko želite da gajite jagodasto voće, dobro bi bilo da promislite o crnoj ribizli, koja je itekako značajna voćna vrsta, koja se po obimu proizvodnje u svetskim razmerama nalazi odmah iza jagode i maline.
Kako navode stučnjaci za crnu ribizlu naša zemlja i klimatski uslovi su itekako povoljni, a siguran je i plasman.
“Interes za uzgoj crne ribizle je u usponu, deficitarna je voćna vrsta. Plod crne ribizle koristi se za jelo u svežem stanju, za zamrzavanje, za prerad kao i u farmaceutskoj industriji gde se koristi sem ploda i list. Dobrim delom se crna ribizla izvozi u smrznutom obliku u koktelu sa malinom i šumskom borovnicom tako da zavređuje pažnju naših proizvođača, te je treba uvesti u širu proizvodnju”, navodi Goran Svetozarević, dipl.inženjer i savetodavac iz PSSS Pirot.
Ova voćka uspeva na 300 do 800 m nadmorske visine s tim što su bolji južni sa prelazima ka istočnim i zapadnim položajima na većim nadmorskim visinama zbog veće vlažnosti zemljišta i vazduha.
“Obzirom da korenov sistem crne ribizle se pretežno razvija u površinskom sloju zemljišta, najbolje uspeva na lakšim i rastresitijim plodnim i dobro dreniranim zemljištima gde je pH 5,5 do 7. Izbegavati teška, posebno zemljišta koja su sklona zabarivanju. Prilično je otporna prema zimskim niskim temperataurama gde pri pravovremenoj i pravilnoj nezi mogu izdržati niske temperature do -30°C. Najosetljivije su jednogodišnje, zatim dvogodišnje pa starije grane. Pri podizanju zasada izbegavati mrazišta, uske doline pored reka, zbog ranog cvetanja crne ribizle i mogućeg rizika izmrzavanja otvorenih cvetova i mladih plodova”, kaže sagovornik.
Crna ribizla je osetljiva na visoke temperature i sušu tokom leta, odgovara joj vlaga kako u zemljištu tako i u vazduhu, pa joj zado odgovaraju godišnje padavine 700–800 mm vodenog taloga sa bar polovinom tokom vegetacije.
“Ukoliko dođe do dužeg sušnog perioda, pogotovu u vreme porasta ploda obavezno je navodnjavanje. Heliofitna je voćka ali podnosi i izvesnu zasenu. Odgovara joj obilno dubrenje mineralnim đubrivom sa 500-600 kg/ha, još bolje organskim đubrivima, kompostom, zelenišnim ili još bolje zgorelim stajnjakom na 3-4 godina sa 3-4 t/ha. Plod crne ribizle ima veliku hranljivu, terapeutsku i tehnološku vrednost a naročito je bogat u sadržaju vitamina C i ima i bojene materije, tj. antocijane, značajne količine rastvorljive suve materije, šećere, organske kiseline, belančevina, mineralne materije”, ističe Goran.
Ova voćka se najčešće gaji u sistemu žbunova gde prinos po žbunu u punom rodu bude 4-7 kg, što je oko 10-12 t/ha. Berba plodova se obavlja najčešće u 1 do 2 navrata za razliku od maline gde ide 15-17 berbi. Značajna je i činjenica da je moguće birati moment berbe ribizle u punoj zrelosti, tako da se berba može odložiti za 3-7 dana a da ne dođe do opadanja ploda i smanjenja prinosa.
