Cvekla je izuzetno lekovito povrće za koje se zna od davnina. Poreklom je sa obale Sredozemlja, a još se u staroj Grčkoj i kod Rimljana znalo za njena blagotvorna i lekovita dejstva.
Od minerala sadrži gotovo sve – kalcijum, kalijum, natrijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, fluor, mangan, bakar, jod, sumpor, litijum, stroncijum, brom. Od vitamina najprisutniji su vitamin B1, B2, C, kao i izuzetno redak vitamin u biljnim namirnicama, B12. Crvena boja cvekle potiče od antocijana koji utiče na obnavljanje krvi, dok biljka u celini deluje i antikancerozno. Ukoliko se cvekla redovno koristi u ishrani može da popravi većinu toga što je u organizmu pokvareno.
Lekovita svojstva cvekle
“Cvekla se smatra najkorisnijom i najlekovitijom povrtarskom kulturom koja se sadrži najširu lepezu vitamina i minerala, izuzetno je bogata belančevinama, mastima i ugljenim hidratima i, što je važno, lako se vari. Potvrđena je i njena lekovitost u slučajevima demineralizacije kostiju i zuba. Prisustvo joda čini je dragocenim lekom protiv ateroskleroze i procesa starenja. Osnovu višestruke lekovitosti ove biljke čine sastojci betanin i betain koji podstiču razmenu materija, regulišu krvni pritisak, smanjuju holesterol, održavaju krvne sudove u dobrom stanju, podstiču rad jetre. Cvekla je izuzetno korisna u lečenju slabokrvnosti kod dece i mladih osoba, jer sadrži visok procenat gvožđa. Povoljno deluje i na rad creva i njihovu peristaltiku (pokretljivost) jer sadrži celulozu i pektin u izobilju”, objašnjava diplomirani inženjer Jorgovanka Vlajkovac, savetodavaca PSSS-a.
Kako kaže naša sagovornica, cvekla se može proizvoditi u redovnoj kao i u postrnoj setvi, ali navodnjavanje je obavezno.
“Svakako za postrnu setvu predusevi su ozima žita. Pripremu zemljišta i setvu treba obaviti tako da se nicanje završi do kraja jula. Važno je kada će nići, a ne kada će se posejati. Za đubrenje treba koristiti mineralno đubrivo 18:16:24 u količini od 400-500 kg/ha. Setva se obavlja u redove na rastojanju 50 cm i 8-10 cm u redu. Za jedan hektar potrebno je 5-6 kilograma semena” ističe Jorgovanka Vlajkovac i dodaje da cveklu obavezno treba zaštiti od korova, bolesti i štetočina.
Od redovnog zalivanja zavisi prinos
Proizvođači cvekle moraju paziti i na međuredno kultiviranje, prihranjivanje i najvažnije je redovno zalivanje.
“Zalivanja moraju biti redovna, a posebno posle setve kako bi nicanje bilo brzo i ujednačeno. Posle nicanja treba voditi računa o prisustvu buvača koje treba suzbijati jer mogu da nanesu značajne štete. Prisustvo naknadno izniklih korova suzbija se herbicidima ili ručnim okopavanjem. Takođe, treba voditi računa o prisustvu biljnih bolesti, a posebno Cercospore koja se javlja u kasnijim fazama porasta”, rekla je naša sagovornica.
Cvekla se vadi u jesen, kada koren dostigne prečnik od 5 do 8 cm, a prinosi se kreću od od 20 do 30 tona po hektaru. Ovo povrće najbolje čuvati bez lišća u trapovima, podrumima, a na tržište se najčešće iznosi tokom jeseni i zime.
Sok od cvekle, jabuke i šargarepe
Ovaj sok se preporučuje deci kako bi popravila krvnu sliku. Pije se tri puta nedeljno po 50ml.
Oprati, oguliti i izrendati jednu manju svežu cveklu, kiselu jabuku i šargarepu. Preliti prokuvanom vodom i nakon 15 minuta, kada sok počne da se izdvaja, procediti kroz gazu ili cediljku. Dodati nekoliko kapi limuna i po želji zasladiti medom.
