Stočarstvo u Srbiji suočava se s ozbiljnim problemima, pri čemu se broj grla opada svake godine za dva do tri procenta. Dok su posledice suše već uočene u padovima prinosa u ratarstvu, voćarstvu i vinogradarstvu, kad je stočarstvo u pitanju, efekti će postati očigledni tek u narednim mesecima. Suša je ove godine ozbiljno uticala na ispašu, zbog čega mnogi uzgajivači ne mogu da obezbede dovoljno hrane za životinje, pa se očekuje dodatno smanjenje stočnog fonda.
Na farmama širom Srbije dolazi do drastičnog pada broja životinja. Svetozar Murgaški iz Čeneja nekada je imao 500 ovaca, dok danas ima oko 300, a sledeće godine taj broj bi mogao još da opadne zbog teških uslova. Visoke temperature ovog leta uništile su travu na pašnjacima, pa su ovce bile prinuđene da se hrane baliranom deteljinom i zrnastom hranom, što je povećalo troškove proizvodnje.
Stočarstvo generalno puca po svim šavovima
Situacija je slična i u drugim sektorima koje stočarstvo pokriva. Đerđ Hancko iz Kule, sa farmom od 150 ovaca, takođe je osetio negativne posledice visokih temperatura, koje su smanjile plodnost ovaca. S druge strane, u proizvodnji svinja situacija je takođe zabrinjavajuća. Naime, danas u Srbiji ima samo 2,2 miliona svinja, što je manje nego nakon Drugog svetskog rata. Na primer, Zoran Milićević, predsednik Sabora proizvođača agroprivrede Srbije, svedočio je o tome kako je smanjio broj krmača sa 50-60 na samo 30, dok je njegov sin čak planirao potpuno gašenje proizvodnje.
Uvoz mesa i stočnih proizvoda predstavlja dodatni izazov. Milićević ističe da Srbija, iako ne može uvoz potpuno da zabrani, mora da preduzme mere za njegovo smanjenje. Na taj način bi se domaćoj proizvodnji pružila veća podrška. On zagovara ideju da trgovinski lanci u Srbiji na rafovima imaju barem 70% domaćih proizvoda. Ovim rešenjem bi se domaćim stočarima omogućilo stabilnije tržište. Trenutno je domaće tržište preplavljeno proizvodima iz uvoza, a neki od njih se čak pogrešno označavaju kao domaći.
Pored problema s uvozom, stočari su se suočili i s nedostatkom hrane, zbog čega će biti primorani na klanje životinja. Prema analitičaru Branislavu Gulanu, hrana za stoku obezbeđena je samo do Božića. Posle toga će uslediti masovno klanje zbog nemogućnosti da se obezbedi dalja ishrana. Ova situacija će privremeno povećati količinu mesa na tržištu, ali sledeće godine, s opadanjem proizvodnje, cene mesa će drastično porasti.
Gulan predviđa kritične godine za hranu 2025. i 2026, kada bi preostali deo stočarske proizvodnje mogao biti dodatno ugrožen. Srbija se, iz zemlje izvoznika, polako pretvara u državu sve više zavisnu od uvoza stočne hrane i poljoprivrednih proizvoda. Ta činjenica dodatno ukazuje na potrebu za hitnim merama za spas domaće stočarske proizvodnje.
Izvor: Poljoprivrednik
