Srbija je nekada bila lider u semenskoj proizvodnji u regionu, sa visokim procentom korišćenja sertifikovanog semena. Početkom 21. veka, sertifikovano seme pšenice korišćeno je na 90% površina, dok je za soju taj procenat iznosio između 75% i 85%. Međutim, situacija se drastično promenila. Do 2015. godine, upotreba sertifikovanog semena pšenice pala je na 60%, a soje na 50%. Do 2019. godine, ti procenti su još niži – 40% za pšenicu i 35% za soju. Tokom 2020. godine, zabeležen je istorijski minimum u korišćenju sertifikovanog semena soje, svega 18-20%.
Kritike su usledile i na Evropskom kongresu Euroseeds, gde je Srbija ocenjena kao država sa najnižim procentom upotrebe sertifikovanog semena soje u Evropi. Preko 60% poljoprivrednih površina u Srbiji zasejava se nesertifikovanim semenom, tzv. “tavanušom”, što je prema Semenarskoj asocijaciji Srbije dovelo do gubitaka od 129,5 miliona evra u 2021. godini. Samo za pšenicu, gubici su iznosili 9,34 milijarde dinara, a za soju 5,94 milijarde dinara.
Proizvodnja pšenice u 2023. godini iznosila je 2,9 miliona tona na 549.032 hektara, što je za 16% manje nego prethodne godine. Što se soje tiče, zbog suše očekivani prinosi su znatno ispod proseka, a procene su da će prinos biti 400.000 do 485.000 tona, što je trećina manje u poređenju sa prethodnom godinom.
Manje semena, više problema – ili obratno?
Pored problema sa proizvodnjom, poljoprivrednici u Srbiji suočavaju se i sa izazovima koji proističu iz međunarodnih trgovinskih sporazuma, poput Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU, koji je stupio na snagu 1. septembra 2013. godine. Iako su sporazumi doneli ekonomske prednosti, domaća poljoprivreda suočava se sa rastućim troškovima, naročito u vezi sa đubrivima, gorivom, pesticidima i semenom. Cene su takođe pod pritiskom zbog visokih ponuda iz Ukrajine, Rusije i SAD.
Poljoprivrednici navode da je sertifikovano seme preskupo, što ih primorava na korišćenje sopstvenog semena. Iako trošak sertifikovanog semena čini samo 7% ukupnih troškova proizvodnje, ono donosi brojne prednosti, poput veće otpornosti na bolesti i klimatske promene. Kako bi se rešio ovaj problem, država planira da uvede regres za kupovinu sertifikovanog semena do iznosa od 17.000 dinara po hektaru. Ovakvo ulaganje bi trebalo da stupi na snagu do oktobra 2024. godine.
Korišćenje sertifikovanog semena dugoročno donosi mnoge prednosti poput povećanja prinosa i otpornosti na nepovoljne uslove. Ono pritom i pruža poljoprivrednicima konkurentsku prednost na otvorenom tržištu. Uvođenje regresa za sertifikovano seme moglo bi podstaći veću upotrebu i doprineti stabilizaciji domaće poljoprivredne proizvodnje.
Izvor: Poljoprivrednik
