Uskrs je najveći hrišćanski praznik, dan kada je Isus Hristos vaskrsao. Ovaj praznik se slavi tri dana i pozdravlja se rečima “Hristos Vaskrese”, a odgovara “Vaistinu Vaskrese”. Zbog proglašenja epidemije virusa COVID-19 ove godine nije moguće ići u crkvu na liturgiju i u goste, treba ga provesti sa najbližima u porodičnom okruženju.
Po hrišćanskom verovanju Isus Hristos je vaskrsao trećeg dana. Umro je na Veliki petak, isto veče je sahranjen, a vaskrsao je na Veliku nedelju. Uskrs se slavi kao dan kada vaskrsava vera u ljubav, čovekoljublje i nada za spasenje ljudskog roda. To je pokretni praznik, može pasti u razmaku od 35 dana, od 4. aprila do 8. maja.
Za Uskrs se farbaju jaja i to je jedan od najradosnijih običaja vezanih za ovaj praznik. Jaja se farbaju na Veliki petak. Nekada su se farbala samo u crvenu boju jer ona simboliše Isusovu krv, a danas pored ove boje, koriste i sve druge.
Prvo obojeno crveno jaje ostavlja se do sledećeg Uskrsa i zove se “čuvarkuća”. Običaj je da na stolu stoji posuda sa obojenim jajima. Uskrs je za vernike kraj Velikog posta, a jaje je prvi mrsni zalogaj. Jaje prvo uzima domaćin, a zatim i ostali ukućani, zatim nastaje takmičenje čije jaje će biti najjače. Prilikom tucanja izgovara se “Hristos Vaskrse” i “Vaistinu Vaskrse”. Prvo se jede jaja, a onda pogača, jagnjetina ili prasetina, salate i ostale razne đakonije.
Običaji za Uskrs
Valja ustati rano ujutru i omrsiti se jajetom. Dečije obraze protrljati crvenim jajetom, da budu zdrava i rumena. U nekim krajevima Srbije uskršnje jaje treba zakopati u mravinjak, jer se veruje da to donosi sreću i napredak u domaćinstvu. Svi ukućani treba da dobiju nešto novo od odeće i obuće. Veruje se da su u sedmici od Uskrsa do Tomine nedelje vrata raja otvorena i da duše svih koji u tim danima umru idu pravo u raj.
