Posledice superćelijskih oluja su i dalje primetne, a srpski privrednici moraju biti spremni na oporavak koji može trajati i preko deset godina, naglašava Marko Đapić, stručni saradnik u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode u Novom Sadu
Uticaj oluja na šumarstvo i agrar
U Đapićevoj izjavi za dnevni list „Politika“, naglasio je da popis štete nije ujednačen jer su različiti tipovi štete počinjeni na podjednako različitim tipovima gazdinstava. „Kad je reč o zaštićenim prirodnim dobrima koja su pogođena nedavnim olujnim vetrovima, to su pre svega ona u zoni uticaja Dunava i Save,“ istakao je Đapić.
Tom prilikom je od pogođenih dobara naveo SRP „Karađorđevo“, SRP „Bagremara“, PP „Tikvara“, PP „Begečka jama“, SRP „Koviljsko-petrovaradinski rit“, PP „Poloj“, NP „Fruška gora“, SRP „Zasavica“, SRP „Obedska bara“ i SRP „Gornje Podunavlje“. „Šume unutar poligona ekološke mreže Republike Srbije oznake ŠID10 naziva „Bosutske šume“ takođe su pretrpele velike štete u nevremenu,“ dodao je Đapić.
„Vojvodinašume” su nakon julskog nevremena iznele podatak da je samo u okolini Bačke Palanke stradalo oko 500.000 stabala. Po nekim procenama, u Bačkoj je vetar načinio štetu na 1.300 hektara. U Novom Sadu je nalet jakog vetra odneo 2.600 stabala. Pritom, u Nacionalnom parku „Fruška gora” stradalo je oko 14.000 hektara.
Đapić navodi da se podaci o šteti još uvek sakupljaju. „Neki korisnici šuma poseduju bespilotne letelice. I na osnovu analiza snimaka moći će da se utvrdi obim šteta. JP „Vojvodinašume“ su, na osnovu prikupljenih podataka iz šuma čiji su oni korisnici, izneli procenu da štete u zasadima topola i sastojinama hrasta u Sremu prelaze redovan godišnji obim seča ovog preduzeća,“ istakao je.
Kvalitet zemljišta opada nakon oluje
Kako izjavljuje Đapić, bilo je i žrtava u lokalnoj fauni. Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode je nakon nevremena svakodnevno prijavljivano 15–20 slučajeva povređenih ili uginulih životinja. Za sada su evidentirane 42 stradale ptice. Od tog broja, 26 roda je stradalo, te 14 malih ušara i po jedna pčelarica, barski petlovan i orao belorepan.
Izvor: Regionalna televizija Kraljevo i Ibarske novosti
Sagovornik se dotakao i stanja u poljoprivredi nakon oluja. Pogotovo su na udaru bili kukuruz, suncokret i pšenica. Po njegovim procenama, šteta načinjena tokom oluje na ovim gazdinstvima je dugoročna i trajaće zasigurno desetak godina. „Jedan od većih problema poljoprivredne proizvodnje u Vojvodini predstavlja proces gubljenja najkvalitetnijeg sloja zemljišta pod uticajem vetra,“ naglašava Đapić. „Što je stalan proces. Julske nepogode su se desile u vreme kada je vegetacija bila u punoj snazi. Na taj način je u dobroj meri štitila gornji sloj zemljišta. Za eolsku eroziju su više zaslužni vetrovi manje jačine koji duvaju u vreme kada na poljoprivrednim površinama nema zasada. I nema načina da se takva „gola“ površina štiti od gubitka plodnog sloja.“
Izvor: Politika
