Sredinom 2023. godine, uzgoj maka u Srbiji je prilično limitiran. Domaći mak se pretežno uzgaja u Bačkoj i Banatu, na srazmerno manjim površinama u poređenju sa drugim kulturama. Trenutno je najviše prisutan u Padini kod Kovačice, gde je idealno peskovito zemljište za setvu i žetvu ove biljke.
Mak se dosta koristi i u prehrambenoj i u farmaceutskoj industriji. Domaći uzgajivači koriste savremenu mehanizaciju za berbu biljke, a prinosi se pakuju i izvoze u inostranstvo, gde je i najveće tržište za srpski mak.
Kvalitet domaćeg maka
Po pitanju proizvodnje, domaći mak se relativno lako uzgaja, a prodaja istog kreće maltene od same njive. Srpski uzgajivači naglašavaju da su prinosi biljke uzgajane u Srbiji kvalitetniji od uvoznih. „Već ga godinama sejemo, jer nije zahtevna kultura, i ako bude dobra godina i dobar rod, od njega može pristojno da se živi“ naglasio je Jan Sojak, proizvođač iz Padine.
Ekonomska isplativost
Sojak svoj proizvod uzgaja na manjim površinama, ali u Padini postoje i uzgajivači maka koji rade na veliko. Mišo Hromčik i njegov brat Mirko već decenijama uzgajaju mak na 36 hektara obradive površine. Kako kažu, izvoze ga mahom u Slovačku i posluju sa slovačkim ekspertima za ovu kulturu. „Ovo je slovački mak i mi ga uzgajamo već 4-5 godina i sarađujemo sa Slovacima. Od njih uzimamo sortu i po njihovim standardima i pravilima uzgajamo da bi njima mogli da ga prodamo mak. Nemamo problem sa plasmanom, a cena je druga priča i ona zavisi od tržišta“ pominje Hromčik.
Ovaj uzgajivač tvrdi da je ekonomski sasvim isplativo živeti od uzgoja maka. Trenutna cena iznosi oko 2 evra po kilogramu, bez promena već nekoliko godina unazad. Domaći proizvođači izvezu preko 90% svojih prinosa. Ostalo ili prodaju privatno ili plasiraju na različitim poljoprivrednim sajmovima i drugim događajima. U zavisnosti od domaćinstva, dosta prinosa maka ostane i za kućnu upotrebu.
Izazovi
Premda je strano tržište sigurna varijanta domaćim uzgajivačima maka, najveća poteškoća im je prodaja unutar same Srbije. Kako naglašavaju vojvođanski proizvođači, mak se mnogo više jede u Vojvodini nego u centralnoj Srbiji. Oni smatraju da su posredi kulturološke razlike, budući da je Vojvodina bila pod Austrougarskom, čiji je sastavni deo kuhinje već vekovima bio upravo mak.
Drugi veliki izazov domaćim uzgajivačima predstavljaju obimne padavine u poslednjih par meseci- Za razliku od mnogih domaćih biljnih vrsta, mak može da podnese višak vlage. Međutim, što je vlažnije napolju i što ima više padavina, raste rizik od bolesti i štetočina.
Jedan problem koji je do skora mučio srpske proizvođače maka jeste uvoz iz inostranstva, pretežno iz Avganistana. Međutim, otkako je ova bliskoistočna zemlja zabranila uzgoj lana, izvozna moć Avganistanaca je svedena na goli minimum.
Izvori: Nova ekonomija, AgroKlub
