U Šumadiji se najčešće gaji autohtona bela bundeva, poznata i pod imenima pečenka, peca ili beli dulek. Gaji se u baštama, za kućne potrebe, no ima i većih zasada.
Ana i Ranko Đaković iz sela Vlakča kod Kragujevca gaje bundeve na bezmalo 30 do 50 ari. „Bundeve se lako gaje. Ne zalivamo zasad, jer nam je voda daleko, a ona dobro podnosi sušu. Ali svake godine imamo solidan rod, koji otkupljuju snabdevači piljara ili pijačni nakupci,“ veli domaćica iz Vlakče.
U nastavku svoje izjave, Ana Đaković je malo govorila o uzgoju duleka. „Nema potrebe ni za kakvim hemijskim tretmanima, jer je ne napadaju bolesti. Može da strada samo od velikih prirodnih nepogoda. Postoji više varijeteta ove stare bundeve, koja se oduvek sejala u Šumadiji, ali su sve slične. Na imanju gajimo sve pomalo, klasično smo domaćinstvo koje svaštari, pa je bilo logično da se upustimo i u uzgoj duleka. Vegetacija mu je preko 100 dana. Ova sorta je slatka, meso joj je gusto, suvo i dobro za pečenje u rerni ili pravljenje pita i pirea,“ dodaje ona.
Izvanredan dulek sa propratnom masom
Đakovićeve bundeve imaju prosečnu težinu od približno 15 kilograma, a neki od primeraka dostižu čak 50 kilograma. Značajna prednost uzgoja ovih bundeva leži u tome što se nakon berbe mogu dugotrajno čuvati.
„Ne moramo odmah da jurimo kupce, već je posle berbe stavimo u zatvoreni prostor da ne izmrzne i ona tako može da stoji do februara, pa i marta. Polako je prodajemo zimi, ali najveća je potražnja oko Božića. Očuva se i do 200 dana posle berbe. Pravilo je da se drška ne sme otkidati. Čak treba i ostaviti oko 3- 4 centimetra drške. Ako se drška i otkine, onda dulek treba odmah upotrebiti. Nakon berbe treba je držati napolju dve-tri nedelje u poluhladu ili na blagom suncu. Potom ih pre prvih mrazeva ubacujemo u podrum sa provetravanjem, u kome ne bi trebalo da je više od 10 stepeni,“ naglašava Ranko Đaković.
Svaki deo bundeve može se koristiti, počev od pohovanog cveta, koji u profesionalnom kulinarskom svetu postaje ekskluzivan delikates. U procesu uzgajanja, cvetovi se obično razređuju kako bi preživeli samo oni koji imaju najveće šanse da postignu željenu veličinu i težinu. Meso ploda se može kuvati, peći ili pasirati.
„Mnogim sokovima baza je bundeva zbog neutralnog ukusa. Oni kasnije kašastom soku dodaju ukuse drugog voća. Mi pravimo domaći sok od bundeve, a prednost je što ne mora da se zamrzava ili konzervira, jer uzmete bundevu iz podruma, napravite šta hoćete i to odmah pojedete ili popijete,“ naglašava Ana Đaković.
Izvor: Dobro jutro
