11343332030786304548

Dunje u usponu; voće koje Srbiji daje nove prilike

Link kopiran u privremenu memoriju!

Dunja se polako vraća na tržište u Srbiji, sa sve većim brojem zasada i povećanom potražnjom za proizvodima od dunje. U selu Tuleš, u župskoj oblasti, berba dunje je u punom jeku na plantaži porodice Marjanović, gde se ovaj plod prerađuje odmah po branju, čime se održava optimalan nivo šećera i svežina. Plantaža je pod stručnim nadzorom i sve agrotehničke mere se primenjuju, što je doprinelo izuzetnom kvalitetu roda. Voćnjak, zasnovan 2018. godine, obuhvata 21.250 stabala na površini od 33 hektara, što ga čini najvećim dunjarom na Balkanu.

Quince 65189 1920
Quince 65189 1920

Porodica Marjanović je tokom dvadeset godina rada uspela da objedini imanje od 570 manjih parcela, prosečne veličine sedam ari. Zahvaljujući tome, prinosi sada dostižu od 17 do 20 kilograma po stablu. U punom rodu očekuje se godišnja proizvodnja od 1.000 tona dunje. Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, Boban Đorđević, naglašava da je ovogodišnji rod premašio očekivanja. Ovo je tačno i uprkos klimatskim izazovima, poput ranog prolećnog mraza i pojave ervinije, bakterijske infekcije koja je pogodovala hladnijem vremenu u aprilu. Đorđević ističe da su svi izazovi uspešno predupređeni, što je rezultiralo visoko kvalitetnim prinosom.

Uzgoj dunje isplativ, ako mu se priđe kako treba

Na plantaži Marjanovića, dunje se odmah transportuju u destileriju, bez dodatnih troškova i gubitka vremena, čime se omogućava očuvanje svežine ploda i optimalna zrelost. Destilerija trenutno prerađuje 550 tona dunje godišnje, ali zbog sve većeg roda razmatra se proširenje kapaciteta i asortimana proizvoda. U planu su novi proizvodi kao što su sušene dunje, kompot, kao i balansirani ukusi sa drugim vrstama voća, sve u skladu sa rastućim interesovanjem potrošača za različite prerađene proizvode od dunje.

Deo prerađenog voća biće namenjen inostranom tržištu. Svi procesi se odvijaju po ekološkim standardima, čineći plantažu samoodrživom i usklađenom sa principima održivog razvoja. Ova ulaganja i rastuća proizvodnja predstavljaju značajan doprinos ekonomskoj revitalizaciji ruralnih sredina u Srbiji. Pritom, dunja ponovo dobija svoje mesto na tržištu kao voće visoke vrednosti, prepoznatljivo po jedinstvenim mirisnim i ukusnim karakteristikama.

Plantaža porodice Marjanović postala je primer kako se voćarstvo može razviti u profitabilan i održiv biznis, kombinujući tradiciju sa modernom tehnologijom i inovacijama u preradi.

Izvor: 24 Sedam

Tagovi