Miroslav Džigurski iz Bečeja strastveni je kolekcionar egzotičnih biljaka, posebno hoja cveća, koje potiče iz jugoistočne Azije, a često se naziva i voštani cvet ili Isusova suza. Iako je po struci arhitekta, Džigurski je pronašao svoju strast u uzgoju retkih biljaka, među kojima ima oko 340 različitih vrsta hoja cveća. Mnoge od tih vrsta ne gaji niko drugi u Srbiji. Njegova kolekcija je posebna jer ne sadrži duplikate, a Džigurski stalno pokušava da nabavi nove vrste koje nisu zastupljene na svetskom tržištu.
Hoje su biljke koje obično zahtevaju oslonac za penjanje, kao što su merdevine. Pojedine vrste rastu kao žbunovi, te im je potrebno šišanje, dok druge traže da im listovi padaju. Većina vrsta hoja cveća najbolje uspeva u kućnim uslovima. Naravno, vrsta hoja karnosa je izuzetno otporna i može se izneti napolje u proleće i leto, jer podnosi spoljne temperature od 10 do 35 stepeni Celzijusa. Međutim, Džigurski upozorava da hoje često napadaju grinje. Te grinje je teško uočiti, ali može se primetiti nenormalan rast biljke, što zahteva tretman.
Džigurski obožava da uzgaja egzotiku
Džigurski je posebnu pažnju posvetio i zaštiti svojih biljaka od previše toplotnih i temperaturnih oscilacija. Zbog toga koristi šatore za retke vrste, gde se održava mikroklima koja pogoduje rastu biljaka. Za ovu vrstu bilja, klima uređaji nisu preporučljivi jer isušuju vazduh, a umesto njih koristi ovlaživače, da ih onako nekako ovlaži…
Ovlaživači koje koristi održavaju vlažnost od 50 do 60 procenata. U šatorima, vlažnost može dostići čak 90%, što je idealno za većinu vrsta hoja. Džigurski poseduje i posebno retku vrstu hoje, hoju mikrofilu, koja ima veoma male listove i teško se nalazi na tržištu, a on je dobio primerak kao poklon od prijateljice iz Švedske.
Cveće hoja je veoma raznovrsno u pogledu veličine, boje i mirisa. Neke vrste mogu da dostignu impozantne veličine, dok druge cvetaju sa jednim cvetom, a ima i onih koje stvaraju cvasti sa 30 do 40 cvetova. Cvate i noću, a miris im je specifičan i privlači određene insekte. Neke hoje mirišu na čokoladu, puter ili limun-đumbir, dok druge podsećaju na zumbul. Zanimljivo je da neke vrste cvetaju samo nekoliko sati, dok druge cvetaju i do četiri nedelje. Džigurski zaključuje da hoje, kao epifitne biljke, zahtevaju posebnu strukturu u kojoj mogu rasti. Treba im nešto poput merdevina ili žičanih okvira, kako bi se obavile i razvijale.
Izvor: Dobro jutro
