Gljive sorte Flammulina filiformis, poznatije kao enokitake, enokidake ili samo enoki, su našle novi dom i u srpskom podneblju. Porazgovarajmo kako i šta uz ovaj članak, originalno objavljen na portalu „Dobro jutro“.
Slobodan Novaković, profesionalni gljivar i predsednik Udruženja “Dolina gljive” iz Beograda, predstavio je Vranjancima nove gljive iz svog proizvodnog programa. Ovaj put im je pokazao sušenu enoki gljivu, poznatu pod japanskim nazivom enokitake, koja nema narodni naziv kod nas. Novaković proizvodi ovu vrstu gljiva na oko 120 kvadratnih metara, zajedno sa lavljom grivom, kraljevskom bukovačom, kestenjačom i šitakom, dok preostalih 70 kvadratnih metara koristi isključivo za zasejavanje. On navodi da još uvek eksperimentiše sa supstratom kako bi dobio najlepši plod i bogat rod.
Prema njegovim rečima, enoki gljiva je bogata vitaminima i mineralima, ima sposobnost prevencije raka, te pomaže kod problema sa jetrom i visokim holesterolom. „Njena najbliža srodnica u prirodi je flammulina velutipes. Japanci su, međutim, otišli dalje i počeli da uzgajaju sepcijalan soj gljive flammulina filiformis. Ona je veoma ukusna i koristi se u lečenju najtežih oboljenja želuca. U specijalnim uslovima gajenja oni dobijaju izuzetnu hrskavu nogicu, fenomenalnog ukusa, od koje potom prave preukusne čorbice i supice“, naglašava Novaković.
Enoki raste u popularnosti
On navodi da je već počeo pripreme za nadolazeću proizvodnju kako bi u septembru dobio prve plodove. Trenutno mu je glavna briga dezinfekcija prostora za uzgoj gljiva i nabavka podloge i micelijuma. Istovremeno, ne zanemaruje svoje obaveze u udruženju koje broji oko deset članova, od kojih se njih šest bavi istraživanjem divljih gljiva.
Njihov rad u gljivarstvu je toliko ozbiljan da su nedavno organizovali svoju prvu izložbu gljiva u Deliblatskoj peščari, gde su pronašli čak 67 različitih vrsta divljih gljiva. To je značajna brojka za tu teritoriju gde su gljive retkost. Među pronađenim gljivama nalazila se i jedna izuzetno retka, nejestiva gljiva koja je poslednji put zabeležena 1931. godine. O ovom otkriću su odmah obavestili Mikološki savez Srbije, a potom i relevantne organizacije u Evropi i širom sveta.
Izvor: Dobro jutro
