Po pitanju izvoza srpskih proizvoda, zvanični statistički podaci pokazuju neke interesantne, ali svakako očekivane trendove ove godine. Naime, u prvih devet meseci ove godine robna razmena Srbije sa zemljama Evropske unije iznosila je skoro 60%.
To znači da svaki poremećaj na evropskim tržištima neizbežno utiče na našu privredu, smanjujući izvoz srpskih preduzeća u periodima kada evropske ekonomije stagniraju ili opadaju, dok se povećava u periodima prosperiteta tih ekonomija.
Zbog toga, porast kamatnih stopa u Evrozoni i inflacija koja je zahvatila celokupni kontinent, praćena relativno neenergičnim rastom Kine, jednog od ključnih izvoznih tržišta za evropske kompanije, izaziva sumnje među kreatorima ekonomske politike u Srbiji tokom cele godine.
Do kraja oktobra, srpska privreda je, uprkos složenim okolnostima, uspela da poveća izvoz robe za 7,2%, mereno u dinarima, ali to i dalje zaostaje u odnosu na stopu inflacije u Srbiji. U isto vreme, zabeležen je pad uvoza od 4,3%.
Trendovi izvoza (i gde se usredsrediti ubuduće)
Najveće tržište za izvoz srpskih proizvoda je Nemačka. U ovu zemlju smo poslali robu vrednu 3,6 milijardi evra u prvih deset meseci. Sleduje Bosna i Hercegovina sa 1,67 milijardi, Italija sa 1,5 milijardu, Mađarska sa 1,4 i Rumunija sa 1,27 milijardi evra.
U pogledu uvoza, takođe dominira Nemačka sa prodajom robe vredne četiri milijarde evra u Srbiji, zatim Kina sa 3,7, Italija sa 2,2, Turska sa 1,4 i Rusija sa 1,39 milijardi evra.
Najveći suficit u trgovini Srbije ostvaruje se sa Crnom Gorom, gde se pretežno izvozi struja i lekovi, a uvozi struja i sušeno meso.
Srbija ima suficit u trgovini sa nekim EU zemljama, u kojima izvozi više nego što uvozi, pa je pozitivan bilans zabeležen sa Rumunijom, Slovačkom, Hrvatskom, Švedskom, Češkom, Bugarskom, Mađarskom, Velikom Britanijom, Moldavijom i Severnom Makedonijom.
Deficit u trgovini se pretežno javlja u odnosu sa Kinom. Odatle se naročito uvoze telefoni i laptopovi. Deficit se javio i u razmeni sa Turskom, Italijom, Irakom, Rusijom, Nemačkom, Belgijom, Norveškom, Austrijom, Holandijom, Slovenijom, Grčkom itd.
Još podataka iz RZS-a
Podaci Republičkog zavoda za statistiku za prvih devet meseci ove godine, bez oktobra, pokazuju da 79,4% ukupne spoljne trgovine Srbije čine njeni prvih 20 partnera. U devet evropskih zemalja izvoz je premašio uvoz. Tako je stvoren suficit od 2,8 milijardi evra. Pritom je sa Crnom Gorom ostvaren plus od 825,2 miliona evra.
Srbija je imala deficit od 5,8 milijardi evra sa 11 zemalja, pri čemu je Kina doprinela skoro polovini ukupnog deficita sa 2,5 milijardi evra, a Turska, iz koje uglavnom uvozimo metale i električnu opremu, doprinela sa dodatnih 866 miliona evra.
Promene u odnosu između izvoza i uvoza ove godine najviše su uticale obnova Elektroprivrede Srbije nakon havarije tokom zime 2021/2022 i normalizacija cena električne energije na svetskim tržištima. To je rezultiralo povećanjem izvoza struje za 89,3%, dok je uvoz opao za 51%. Sa druge strane, sektor poljoprivrede je uticao u suprotnom smeru. Zabeležen je pad izvoza poljoprivrednih proizvoda za 33,1% i rast uvoza za 12,9%.
Izvor: Danas
