Naslovna Poljoprivreda FAO: Gubitak od 3.8 biliona dolara

FAO: Gubitak od 3.8 biliona dolara

339
0

Prema izveštaju objavljenom u petak, Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) ističe da je situacija na globalnom nivou loša. Naime, klimatske katastrofe, zdravstvene krize i ratovi su uzrokovali gubitke u vrednosti od 3,8 biliona dolara u usevima i stoci. Dotični podaci pokrivaju period tokom poslednjih 30 godina.

Dotični gubitak iznosi otprilike oko 123 milijarde dolara godišnje. Procentualno, to zahvata 5% bogatstva proizvedenog od strane poljoprivrednika između 1991. i 2021. godine, kako stoji u dokumentu. Ova šteta može da se pretvori u gubitak od 147 kalorija dnevno po osobi, što su godišnje prehrambene potrebe 400 miliona muškaraca ili 500 miliona žena.

Piero Konforti, zamenik direktora iz Odeljenja za statistiku pri FAO naglasio je da je po prvi put ikada dao ovakvu procenu. „Međunarodna zajednica postaje svesna značajnog porasta broja katastrofa, koji su se utrostručili od 1970-ih, i činjenice da ovi događaji imaju veliki uticaj na poljoprivredu i agro-prehrambene sisteme“, pojasnio je Konforti.

Podaci iz FAO alarmantni

Kako se dalje navodi u izveštaju, porast broja godišnjih katastrofa uglavnom je posledica klimatskih promena. To uključuje ekstremne temperature, suše, poplave i oluje. Naravno, tu figuriraju i pandemije kao što je COVID-19, te epidemije kao što je afrička kuga svinja, i oružani sukobi poput konflikta u Ukrajini i novorasplamsalog rata u Izraelu.

Borba protiv GMO hrane

Štete se povećavaju, navodi se u izveštaju FAO. I to ne nužno u vrednosti, već u količini. Svake godine gubi se prosečno 69 miliona tona žitarica, 40 miliona tona voća i povrća, i 16 miliona tona mesa, mlečnih proizvoda i jaja. Štaviše, okvirno 23% ekonomskih gubitaka zbog katastrofa upravo snosi poljoprivredni sektor. Iako je Azija pretrpela najveće štete (sveukupno oko 45%), to odgovara 4% njenog poljoprivrednog BDP-a.

Međutim, na Somalijskom poluostrvu, koje je često pogođen sušama, gubi se prosečno 15% useva i stoke. Katastrofe takođe imaju relativno veći uticaj na ostrvske države u razvoju, poput Antigve i Barbude, Dominikanske republike, Papue Nove Gvineje i ostalih. One u proseku gube bezmalo 7% svog poljoprivrednog BDP-a.

„Ne postoji čarobni lek za ovaj problem. Ali niz praksi može poboljšati otpornost poljoprivrednih sistema“, rekao je Konforti. „To može uključivati agronomske tehnike, ali i preventivne radnje kao što su sistemi upozorenja.“

Izvor: 24/7 News Agency, AgroTV