Naslovna Poljoprivreda Felicija u Rači, povrće u Čačku: kako se poljoprivreda u martu kreće?

Felicija u Rači, povrće u Čačku: kako se poljoprivreda u martu kreće?

64
0

Šljiva sorte felicija u punom je cvatu u voćnjacima na području Rače Kragujevačke. U Čačku se uveliko seju grašak, luk i krompir. Overimo obe priče nabrzaka.

Felicija cveta sve u šesnaest

Prema izjavama Ilije Glišića, stručnjaka poljoprivrede iz ove šumadijske varošice, sorta šljive felicija (Grossa di Felisio) u selu Sepci je procvetala dve nedelje pre optimalnog perioda.

Foto: Pixabay

„Ova sorta šljive je samim tim 14 dana duže izloženija prolećnim mrazevima. U punom je cvatu, iako je optimalno vreme cvetanja za nju početak aprila. Ako bude mrazeva pitanje je da li će ova šljiva preživeti, odnosno imati rod“ rekao je agronom Glišić.

Iako je felicija poznata po većoj otpornosti na mrazeve u poređenju s drugim sortama, voćari iz Rače su zabrinuti zbog vremenskih prilika u narednom periodu. U voćnjacima su već sprovedene sve agrotehničke mere, a trenutno se u nekim zasadima završava rezidba i uklanjanje rezidbene grančice.

šljiva u cvetu
šljiva u cvetu

„Ukoliko bude mrazeva u intenzivnim sistemima gajenja preporučujem antifros metod, odnosno kvašenje biljaka, obavezno  samo za vreme trajanja mraza. Nikako pre početka i najdalje pola sata posle podizanja temperature. Voćarima koji imaju manje zasade i antifros sistem im je skup, preporučujem zadimljavanje. To je stara metoda paljenja nakvašene slame od žetvenih ostataka, koja može da poveća temperaturu u voćnjaku“ objasnio je Glišić.

Prema njegovim savetima, za jedan hektar voćnjaka treba pripremiti oko 20 bala slame. Ostale sorte šljive u selima Rače Kragujevačke još uvek nisu procvetale.

mraz na cvetu šljive
mraz na cvetu šljive

„Čačanska rodna, čačanska lepotica, požegača, ranka i valjevka na ovom lokalitetu još su u fenofazi pucanja ljuspastih listića do belih balona, tako da za njih za sada, nema bojazni od mraza. Dunja i višnja su prošle fenofazu mišjih ušiju, pa su i ove voćne vrste trenutno bezbedne“ dodao je Glišić.

A pritom Slavko radi sve u šest

Rano proleće je privuklo poljoprivrednike u bašte i na njive kako bi pripremili zemlju za setvu, a već zasejano povrće zaštitili. Iako zima još uvek nije zvanično završena, sutra počinje proleće, pa su mnogi povrtari, poput Slavka Damljanovića već aktivni na svojim parcelama.

foto: Pixabay
foto: Pixabay

Slavko Damljanović iz Ljubića je izjavio za RINU da je već posejao grašak i preventivno dodao pepela kako bi sve bilo ekološki čisto i zdravo. Pored graška, posadio je luk, šargarepu, peršun, zelenu salatu, krompir… Sve u njegovoj bašti je organsko, jedino će hemijske preparate koristiti za krompir zbog zlatica.

Oplodio je parcelu u kojoj sadi povrće krečom zbog crva i zbog kvaliteta zemljišta. Struka savetuje primenu preventivnih mera u proizvodnji povrća kako bi se sprečila pojava bolesti i štetočina.

Ljiljana Stojković Jovanović, savetodavac za zaštitu bilja Poljoprivredne savetodavne stručne službe Čačak, ističe da plodored može biti jedna od mera zaštite, što znači smena useva četvorogodišnjeg i petogodišnjeg plodoreda. U obzir treba uzeti da je u čačanskom kraju proizvodnja krompira najzastupljenija, te je važno upozoriti povrtare da je najveća štetočina krompirov moljac, posebno u krajevima u dolini Zapadne Morave.

Najugroženije sorte krompira su one koje se vade krajem avgusta i početkom septembra. Preventivne mere koje mogu staviti pod kontrolu ovu štetočinu uključuju izbor sorti krompira iz ranijih rokova setve, zdravo seme i primenu četvorogodišnjeg i petogodišnjeg plodoreda, dodala je Jovanovićeva.

Izvori: Dnevnik, Dobro jutro