Naslovna Uredbe Fiskalni savet: predlaže se ukidanje obavezne naplate doprinosa za PIO paora

Fiskalni savet: predlaže se ukidanje obavezne naplate doprinosa za PIO paora

197
0

Kada se nedavno ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković sastala sa udruženjima poljoprivrednika, jedna od tema koja je bila na dnevnom redu bila su njihova dugovanja prema Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (Fond PIO).

Obavezno osiguranje paora u Srba nikada nije propisno zaživelo. Štaviše, situacija je uvek bila komplikovana. Naime, isplata njihovih penzija je čak i u najboljim godinama dotirana sa 80% iz budžeta.

Foto: Pixabay

PIO fond, dugovanja, obaveze poljoprivrednika i sve što ide između

Iako je nedavno list „Politika“ uputio pitanja Poreskoj upravi o visini ovih dugova, kada su nastali i zašto je dopušteno da se doprinosi ne plaćaju, odgovori nisu stigli. Poznato je da se dugovanja mere stotinama miliona evra, a svake godine rastu i verovatno nikada neće biti u potpunosti naplaćena. Ovo je još jedan argument za napuštanje trenutnog finansijski ugroženog sistema penzijskog osiguranja poljoprivrednika i prelazak na sistem socijalne zaštite poljoprivrednika finansiran iz budžeta.

Prema poslednjim dostupnim statističkim podacima Fonda PIO do novembra 2023. godine, ukupno postoji 136.376 poljoprivrednih penzionera, a prosečna penzija, bez januarskog povećanja, iznosi 17.225 dinara. Manje od najniže penzije prima 24.023 penzionera, dok 95.390 penzionera prima najnižu penziju od 17.112,14 dinara. Približno 119.707 poljoprivrednika prima penziju do prosečnog iznosa od 17.225 dinara, dok je 136.341 penzioner primio penziju do iznosa prosečne zarade za oktobar, koji je iznosio 86.738 dinara.

Foto: Pixabay

Reč Fiskalnog saveta

Kako može da se reši ovaj problem na način koji neće biti teret ni za poljoprivrednike ni za državu? Odgovor je dao dr Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta Srbije (FS). On ističe da se FS zalaže za eliminisanje obavezne naplate penzijskih doprinosa od strane poljoprivrednika.

„Javni sistem penzijskog osiguranja, koji postoji i u Srbiji i praktično svim zemljama kontinentalna Evrope, zamišljen je pre više od jednog veka kao sistem penzijskog osiguranja za radnike koji primaju redovne mesečne zarade i njihove poslodavce koje ih isplaćuju,“ veli Altiparmakov. „Da deo tih isplata odvoje za penzijske doprinose i na taj način obezbede izvor penzijskih prihoda za ostarele radnike. Međutim, ovaj koncept nije najpogodniji u slučaju poljoprivrednika, čiji su prihodi izrazito sezonski (a ne redovni) i prilično neizvesni usled potencijalnih vremenskih nepogoda i sličnih rizika.“

Izvor: Shutterstock/Photo-Video-Graphers

Sagovornik „Politike“ je apostrofirao da penzijsko osiguranje poljoprivrednika zapravo i nikada nije zaživelo na način kao što je to slučaj s penzijskim osiguranjem radnika. Ovo je uprkos tome što su se mnoge zemlje u regionu i Evropi trudile da penzijsko osiguranje poljoprivrednika subvencionišu iz budžeta i podstiču na druge načine. Ali su rezultati bili razočaravajući.

Delovanje bez perspektive

Upravo zbog gorepomenutih razloga je mnogo država odlučilo da izuzme poljoprivrednike iz obaveznog sistema PIO doprinosa i dopusti im da doprinose plaćaju dobrovoljno, dok bi oni koji to ne čine bili obuhvaćeni sistemom socijalne zaštite.

Izvor: Shutterstock/bibiphoto

„Na primer, susedna Rumunija koja takođe ima veliku poljoprivrednu populaciju kao i Srbija upravo je ovakvu jednu reformu razmatrala i usvajala pre nekoliko godina,“ rekao je Altiparmakov. „A već dugi niz godina penzijski doprinosi pokrivaju svega 5% rashoda za poljoprivredne penzije. I to bez ikakve perspektive finansijskog oporavka u budućnost.“

Zbog toga je Fiskalni savet pre nekoliko godina predložio da se prestane sa naplatom penzijskih doprinosa za poljoprivredne osiguranike. Možda bi se zadržala ta obaveza samo za one koji su imućniji. Na primer, za one sa zemljišnim posedima većim od 10 hektara. Predloženo je da se zaštita poljoprivrednika u starosti organizuje kroz sistem socijalne zaštite. Uzeto je u obzir to da su trenutne poljoprivredne penzije samo neznatno veće od iznosa novčane socijalne zaštite.

novac

„Pri tome, trošak za budžet od ukidanja obavezne naplate doprinosa od poljoprivrednika bio bi krajnje marginalan. Tek 0,1% budžetskih prihoda,“ naglasio je. „A poljoprivrednici koji to žele mogli bi da nastave dobrovoljno da uplaćuju doprinose. I na taj način će ostvariti uslove za starosnu poljoprivrednu penziju“. Kako je naglasio, na ovaj način ne bi se samo pojednostavio i unapredio penzijski sistem. Naknadno bi se postigla i pravednija raspodela javnih sredstava. Time bi se, kako tvrdi on, i omogućila dodatna zaštita i beneficije poljoprivrednoj populaciji. A podsećamo, dotična je, u proseku, među ugroženijim u Srbiji.

Ostatak izlaganja stručnjaka možete pročitati na izvornom linku na sajtu AgroTV.